MyLife #7: kraj srednje, Yard sale, Killing Eve, kafa...

Počinjem post uzbuđena jer je toliko informacija i zanimljivosti koje želim da podelim, da ne znam o kojoj bih pre pisala! Uz to, ovo je MyLife post pod brojem 7 što je moj omiljeni broj. Pričaćemo o kraju srednje škole, prijemnom ispitu, omiljenim filmovima i serijama u poslednje vreme, o nekoliko zabavnih događaja kojima sam prisustvovala u skorije vreme... Sve u svemu - jedna mešavina svega i svačega. Mog života?! 

Uglavnom, proteklih par nedelja prošlo je u znaku priprema za prijemni, učenja i nezaobilaznog nerviranja. Između toga, pokoji momenat uživanja i bežanja od tih misli. Ah, da i matura. Mada, o njoj sam vam pisala  ovde.
Obožavam da se mazim. Ne znam da li to znate. A poklopila sam se kao jing i jang sa drugaricom koja obožava da mazi nekog. Ona u tome vidi umetnost, ozbiljno vam kažem. Kada krene sa češkanjem, kao da joj život zavisi od toga, koliko to dobro i umirujuće radi. A ja uvek volim da spomenem da maženje izaziva hormon sreće, endorfin. Daaajte mi mnogo endorfina u ovom životu, moliću.

Kao što sam rekla, mnooogo učenja. Na najrazličitijim lokacijama. Volim da učim i u kafiću, ali kod kuće je najudobnije i najproduktivnije. Pogotovo kad sam sama.

Došla sam na ideju da napravim kolaž od učenja. Rekla sam drugarima: ,,Slikajte mi kako učite. Objasniću vam posle zašto!'', i oni su me poslušali, te je tako nastala ova fotka.

Vikend pre mature sam koristila i za sunčanje. Brzo dobijem boju, sunce me brzo uhvati, pa sam to i želela da iskoristim.

Kraj srednje škole

Jedno jako važno poglavlje u mom životu se završilo. Moram da priznam da mi je bilo jako teško da prebolim ovaj kraj i sebi objasnim da ću nositi lepe uspomene iz perioda srednje škole, da ću uvek imati ljude na koje mogu da se oslonim, da u profesorima koji su mi predavali više ne gledam samo profesore iz srednje, već i prijatelje. Uticaj koji su neki od njih na mene ostavili će biti za ceo život, sigurna sam. Čovek i jeste sazdan od događaja koji mu se dese, ljudi sa kojima provodi vreme, odluka koje donosi, načina na koji provodi vreme...

Meni je drago što je moj izbor bila gimnazija. Pružila mi je sem znanja, prijatelje i njihov uticaj koji su imali na mene. Inspirisali me da budem bolji čovek, da se trudim da pronalazim razna zanimljiva dešavanja u našem gradu, volontiranja, konferencije i slično. Razmene mišljenja o aktuelnim filmovima, serijama i muzici su takođe nešto što me je oblikovalo u osobu kakva jesam.

Hvala ti, srednja školo!

Sada idemo dalje.

Preživljeni maturski ispiti

Još jedna stavka koja je uspešno prošla je polaganje maturskih ispita. Imali smo da pišemo sastav iz srpskog, prevod iz engleskog, odbranu maturskog rada. Moj rad je bio iz istorije, na temu Srpske heroine kroz istoriju. Sve ovo nije predstavljalo preveliki stres, jer znamo da svako to položi i prođe. Više je predstavljalo obavezu, u momentima kada nas je sve kolektivno hvatala panika zbog predstojećeg prijemnog.
Kafe u omiljenom kafiću pored škole su obeležile i ovaj kraj. Kad bolje razmislim, razna bitnija dešavanja sam proslavljala sa drugaricama u našem kafiću. Kraj školske godine, kraj maturskih ispita, rođendane, kraj polugodišta... Pred zimski, prolećni, letnji raspust...
Mada, kome treba izgovor za skupljanje i trućkanje u kafiću?!
Nama sigurno ne! :D

Prava ja pred maturu

Šta da vam kažem?! U momentima pred maturu je bilo ključno da se u letu ukrade neka hrana. Tu je uvek spremni paparazzo da ovekoveči te momente. :D

Promocija knjige poezije ,,Povremena poput vikend-naselja'', Maše Seničić

Oduševila sam se ovim događajem, ambijentom i baštom u kome se dogodio, kao i samom autorkom. Naime, sasvim slučajno sam na Fejsbuku naišla na objavu o predstojećoj promociji pesama ove mlade autorke. Već sam negde ranije čula njeno ime, pa sam se zainteresovala. Kada sam istražila gde se održava, bila sam rešena da odem. Pošto nikog nisam mogla da pronađem ko je bio slobodan tog popodneva, otišla sam sama.
Bio je vreo junski dan. Međutim, u bašti doma porodice Pavlović je pirkao vetar i pod hladom jednog oraha smo slušali poeziju, razgovore o njoj i nekoliko reči izdavača knjige.
Pamtiću taj dan kao jedan od lepših tog juna 2019.

Tetovaža

Još jedna novina u mom životu je tetovaža. O njoj sam vam takođe pisala u jednom od postova, klik  ovde.

Kulinarske egzibicije

Sestra nam je jednog popodneva spremila preukusan ručak. Testeninu sa sosom i škampima. Ne pamtim da sam nešto slađe pojela od toga. I svo to nerviranje oko čišćenja škampa/kozica, pa slatko žvakanje i uživanje u svakom zalogaju... Tamara, ako čitaš ovo, da znaš da moraš uskoro ovo ponovo da praviš!

KC Grad - Yard sale

Yard sale je bila prilika da uživo vidim dosta online izlagača koji preko instagrama prodaju vintage i second-hand garderobu. Bila sam oduševljena, pre svega, celom zamisli. Jedva sam čekala da svaki štender pogledam, zavirim u svaki kutak, i pronađem neki komad koji je samo mene čekao. I zaista jesam. Jednu belu košulju sa karnerima/čipkom kod okovratnika, kao i crnu providnu letnju haljinu sa cvetnim detaljima. Nju volim da zovem ,,japanska udovica''. Očekujte neke kul fotke u njoj uskoro.

Najbolji sladoled u gradu - Poslastičarnica

Obožavam da otkrića lepih mesta delim sa drugim ljudima. Odvela sam Anđelu (sa bloga Veverica Books) na najbolji sladoled u gradu. Uživale smo u beogradskom kutku, zamišljajući da smo u nekom italijanskom predgrađu.

Minđuše osvojene u giveaway-ju

Čini mi se da nekad imam više sreće nego pameti. Generalno me izgleda baš hoće to da dobijam razne stvari na darivanjima i nagradnim igrama, a ja se svaki put obradujem kao dete! Ovog puta sam dobila minđuše koje vidite na donjoj slici. Kada smislim neku zabavnu kombinaciju i njih ubacim u nju, budite sigurni da ćete to videti.

Serije, muzika & filmovi

Bila sam potpuno opsednuta serijom Killing Eve. Da vam ne bih mnogo spojlovala, ukratko je priča o negativcu, Vilanel, i Evi (iliti Iv), čiji glavni zadatak i opsesija postaje da pronađe upravo našu anti-heroinu. Međutim, zbog Vilanelinog čudnog ponašanja i njihove međusobne opsesije, ova serija vas tera na zavisnost.

Još dve serije u kojima sam uživala u proteklom periodu su My brilliant friend i When they see us.
Prva je rađena po istoimenoj knjizi (tetralogiji) Elene Ferante, za koju ste, verujem, svi čuli. Prva sezona je rađena po prvoj knjizi. Sve je tako divno preneseno, mada svakako preporučujem pre svega pročitati knjigu, pa tek onda seriju. Pravo razumevanje Lilinog i Leninog odnosa možete razumeti tek kroz čitanje knjige. Glumci, scenografija, čitava atmosfera Napulja iz 1960-ih je verno prenesena. Osećaj koji sam imala dok sam čitala knjigu, imala sam i prilikom gledanja serije. Posebno mi je draga epizoda u kojoj Lenu provodi leto na moru. Toliko hedonizma za oči, toliko predivnoće. Osećala sam se kao da sam tamo.

When they see us - počela sam da je gledam po preporuci Plezir magazina. Zainteresovao me je opis. Naime, rađena je po istinitom događaju kada je 5 dečaka iz Harlema (crnačkog kvarta u Njujorku) optuženo za brutalno prebijanje i silovanje žene u Central parku. Mini-serija od 4 epizode prikazuje patnju tih dečaka, njihovih roditelja, majki, sestara. Pokazuje koliko je lako uništiti i obeležiti nečiji život, samo zbog potrebe ,,rešavanja slučaja''. Koliko daleko su ljudi spremni da idu u lažima? Da li na kraju svega toga i sami sebi poveruju?

Uživala sam u filmu Oasis: Supersonic. Ovo je dokumentarni film o bendu Oejzis, koji inače mnogo volim. Zanimalo me šta će biti ispričano o njihovom odnosu, braće Liamu i Noelu Gallagher-u. Jako je zabavno zaviriti iza kulisa jednog tako poznatog, kultnog benda. Čula sam nekoliko njihovih pesama koje ranije nisam, što me još više nagnalo da pretražujem njihovu muziku i rad. Sve što mogu da kažem kao utisak o filmu je da su bili pravi umetnici. Ali i ljudi, pre svega. A ljudi se svađaju, ne razumeju, mrze i vole u isto vreme. Tako su i njih dvojica. Verovatno glavni razlog njihovog raspada su upravo navedeni...

Random thoughts

Pošto je prošla čitava frka oko prijemnog, upisa i svega ostalog... Mogu konačno da uživam u životu i knjigama i letu onako kako sam duuugo čekala i želela. Pre svega, da se pohvalim i opet kažem: s ove strane vam piše studentkinja Fakulteta političkih nauka, smera međunarodnih odnosa. Da, uspela sam ono što sam želela!!! Upala na smer gde primaju 140 ljudi. Moj fakultet verovatno drži rekord po tome koliko malo studenata prima. I ja sam jedna od njih!!! Moja sreća i ponos ne mogu biti veći!!!

Knjige iznad su one koje sam dugo želela da pročitam, a sada konačno za to imam priliku.

Nadam se da ste uživali u ovom malom izveštaju o mom životu proteklih dana/nedelja. Pišite mi, šta ste vi radili, šta vas je očaralo, ili razočaralo? Šta ste gledali i slušali?

♡ Nađite me: ♡

instagram @blog.girly.world 
(moj ,,lični'' --> @kompletan.andjeo)

mail: girly.world452@gmail.com

facebook: https://www.facebook.com/girlyworld07