Priče iz Vojvodine

Verujem da svako mesto koje posetimo i  svako iskustvo koje tu proživimo u velikoj meri utiče na ono što smo, odnosno na samu našu ličnost. Sasvim je prirodno da sam inspirisana upravo takvim događajem želela da prenesem utiske sa jednog putovanja.

Nakon čitave drame oko upisa fakulteta, neizmerno je prijalo skloniti se od gradske gužve i uživati okružen prirodom, baštom, kafom, knjigama. Ostati sam i uživati u samoći nipošto nije izjednačeno sa usamljenošću. Neka samoća prija, pomaže da se iskristališu misli i regulišu emocije. Moje emocije su divljale od početka ove godine, pa mogu reći da divljaju čak i sad... Ali ima tih momenata, zatišja, kada ništa sem datog trenutka u sadašnjosti nije bitno.

Naša priča je počela na jednom sasvim posebnom mestu, četrdesetak kilometara udaljenom od Novog Sada, zvanom Bečej. 

Dani su proticali istovremeno brzo i sporo, ujednačeno i haotično. Stranica za stranicom knjige, zvuk okretanja strana i miris kojim knjiga odiše... jedan od omiljenih osećaja. Opsesivno čitam ,,Hiljadu čudesnih sunaca'' jer ne mogu da dočekam kako će se odvijati sudbina Marija i Lejle. Kratak utisak o toj knjizi sam napisala ispod ove slike. 

Miris i ukus pravih, domaćih, neprskanih kajsija i dalje lako mogu da osetim u ustima. Šta može lepše da upotpuni letnje dane i doživljaj uz knjigu nego sočna voćka?

Kada ne čitam, onda spremam kafu, ili se oblačim i šminkam da odemo u grad. Mnooogo fotkanja, smejanja, dobrih i loših slika (mada uglavnom dobrih!!!), ispijanja sveže ceđenih sokova i uživanje u letu koje nije suviše naporno, sparno i toplo. Baš onakvo kakvo treba da bude.

Kada malo bolje razmislim, ne pamtim dane da sam bolje, lepše i udobnije spavala nego tih noći. Temperatura je dosta niža i prijatnija nego u Beogradu, noću je prilično sveže. Prozor ostavljamo otvoren svake noći i nakon što sam se navikla na ,,noćne zvuke'' kuće i okoline, mirno i potpuno neopterećeno spavam. Čak znam da je bilo noći kada sam spavala i po 12, 13 sati. I to ne zato što legnem previše kasno ili se izmorim. Već zato što mi vazduh i atmosfera prijaju. Telo mi samo poručuje da mu je odmor bio preko potreban.

Gledajući slike vraćam film u glavi i doslovno mogu da osetim miris svežih, domaćih kajsija. Taj miris kao da me omamljuje, uživam u njemu i ne mogu da prestanem da udišem. Zatim se vraćam u realnost i svest, vreme i razum nastavljaju dalje da teku.

Kako je vreme odmicalo, sve smo bolje upoznavale grad, shvatile šta nam je više odgovaralo i prijalo, gde su dobri kolači, a gde izaći na klopu. Kad kažem mi, mislim na Anđelu (sa bloga Veverica Books).

Klasična Vojvodina, pomislićete. I jeste, ali u onom najpozitivnijem mogućem smislu. Karakterističan izgled ulica, kuća, izgradnje, trgova i rasporeda po gradu koji je tako vojvođanski, a tako neodoljiv. 

Anđela i ja smo, istini za volju, najveći deo vremena provodile napolju, u dvorištu, čitajući knjige. Ne postoji lepši osećaj na ovom svetu nego osećati potpuni mir dok sediš u prirodi, udišeš svež vazduh, piješ kafu i vrtiš stranice knjige. Pored ,,Hiljadu čudesnih sunaca'', čitala sam i Murakamijevu knjigu ,,Kafka na obali mora''. Razmišljala sam i rekla bih da ta knjiga zaslužuje poseban post gde ću izneti svoje mišljenje o njoj.

Uvek ću voleti naš mali čitalački klub i kutak koji smo obrazovale tamo, u Bečeju. Čekaće nas da mu se opet vratimo, znam to.

Zamak Fantast

Ostala mi je urezana u sećanje činjenica da sam se pred izlet u zamak Dunđerski negde u vrtiću ili na početku osnovne škole razbolela, i nisam posetila taj dvorac i kompleks kome sam se toliko radovala. Manje-više nisam ni razmišljala o tome da ću se jednog dana vratiti i posetiti ono za šta sam bila ,,uskraćena'' kao mala.

Prvi utisci kada je imanje Dunđerskih u pitanju jeste da je ogromno i velelepno prostranstvo, sa različitim sadržajima. Konjušnica, zamak, vrh kule na koji je moguće popeti se, mali zoo vrt, jezero (koje nisam sigurna ni da sam videla).

Istina je da bih volela da se više ulaže u očuvanje ovog istorijskog spomenika na prošla vremena, jer mesto ima veliki, ali nažalost neiskorišćen potencijal. Tačno, danas je moguće prespavati u dvorcu Fantast, ali su prostorije i saloni u kojima je boravila ova porodica poprilično opusteli, sa jako malo sitnica koje bi oplemenile prostor. Kad kažem sitnica, mislim na predmete koji su ostali iza porodice, a koje bi bilo interesantno videti, sem sofe i stolova. Ipak, iznenadila me je činjenica da sam u okviru zamka popila jednu od najlepših kafa ikada. Verovatno će ostati tajna koja je to tačno kafa u pitanju, ali znam da će mi i to biti jedno od zabavnijih sećanja vezanih za taj dan.

Veliko zahvaljivanje fotografu, sagovorniku, drugu, jednoj posebnoj osobici mog života - Aranđelu. Zaprat jedan bacite njoj @veverica_books!

Verovatno najslađi deo sam ostavila za kraj, a to je jer samo najjači opstaju. Zato ću vas sada počastiti blagodetima i mudrostima kojima sam ovladala za vreme svog boravka u Bečeju, Vojvodini.

3 STVARI KOJE SAM NAUČILA O VOJVODINI 

1. Nemoj naglas da kažeš da ne gotiviš Đorđa Balaševića.

 Ne valja ti to, ne diraj njega, svi ga gotive, on oslikava i predstavlja jedan ceo narod severne Srbije. Znači, ostavi se drvlja i kamenja što se tiče Đoksija.

2. Množina od BICIKL je BICIKLOVI

Ne raspravljaj se oko toga. Možda se kod tebe kaže ,,bicikli'' ili ,,bicikle'', ali ući ćeš u vrtlog srpskog pravopisa i gramatike, a to je rupa bez dna, tako da bolje ne zalazi u te vode. Ovo je jedna od onih činjenica koje valja prihvatiti zdravo za gotovo.

3. Ne narušavaj njihov mir, neće ni oni tvoj.

Jedna vrlo zlatna činjenica i misao koju sam tamo usvojila. Ono što sam primetila je da ljudi govore vrlo smireno, čak poprilično tiho, kada uporedimo sa nama napadnim Beograđanima. Zapravo, ova karakteristika mi je jako prijala. Još jedna činjenica koja je doprinela potpunom vojvođanskom užitku.

Ono što još ide u korist tome koliko sam uživala tamo jeste to da je ,,predviđeni'' rok za ostajanje bio 7 dana, mada smo ga produžili za još koji dan jer - što da ne?

Svima nam želim barem jednom godišnje ovakav detoks od sveta, gužve, haosa, vrućine i nenormalnog letnjeg Beograda.

Živela Vojvodina, odmori, raspust i uživancija!

Cheers! *nemam čime da nazdravim*

***********************************************************

♡ Nađite me: ♡
instagram @blog.girly.world 

(moj ,,lični'' --> @kompletan.andjeo)

mail: girly.world452@gmail.com

facebook: https://www.facebook.com/girlyworld07