Neočekivano mi je u svest došla misao da želim da pročitam Lolitu. I nisam imala mira dok nisam konačno pronašla tu knjigu (u gradskoj biblioteci, hvala nebesima na toj ustanovi!) i pročitala je.

Postoji toliko tema o kojima se ćuti i ne priča, a trebalo bi da se priča. Na glas. Često. Istina leži u tome da je ljudima oduvek bilo zanimljivije da prate živote poznatih zvezda, ili rijaliti emisije, možda čak i crnu hroniku u novinama. A ono što je stvarno važno se često zagubi negde u svakodnevici, zanemari i zaboravi.

Pravi sam i stvarni dokaz toga da može i neka dobra stvar da se rodi iz noćnog gledanja hrane na internetu! Kao, lakše ti je da je gledaš kada već ne možeš da je jedeš... I tako ja naiđem na neke zanimljive stvarčice i recepte, sve ih save-ujem i sutradan se više posvetim razradi plana, odnosno pripremanju doručka.

Planiranje posete Noći muzeja počelo je bar mesec dana uoči njenog održavanja. Uzbuđenje je raslo svakim danom sve više. Iznervirala bih se kada bi mi drugarica s kojom sam išla rekla da ćemo mapu mesta isplanirati kada se vidimo, veče pre Noći muzeja...