Filmski festival FEST je u punom jeku u glavnom gradu. Zaneta tim osećanjem filmskog avanturizma (je l' ova reč stvarno postoji?), morala sam da varam malo i odgledam kod kuće jedan film koji se trenutno prikazuje na Festu.
Nisam uspela da nađem prevod, samo engleski, pa sam imala i titlove na francuskom (koji su išli uz film) i na engleskom. Šta ima veze, bar sam malo izvežbala jezik(e). :D

Bože, da li će ikada da zvoni? Ne mogu više ove eksponencijalne jednačine, uginuću.
I tu kreću moje predstave u glavi. Vrlo lako odlutam kad se dosađujem, pa zašto bi ovog puta bilo drugačije? Čas matematike je savršeno mesto za odlutati u neku sasvim novu dimenziju, što sam danas i isprobala!

Ne znam kako je raspust raspoređen u zemlji u kojoj živite, ali u Srbiji je zimski podeljen na dva dela. Drugi deo je još uvek u toku, završava se 13. februara.
Potrudila sam se da ga iskoristim na najbolji mogući način. Ako vas zanima šta sam i kako se organizovala, pišite pa bih mogla da napravim poseban post o tome.

Januar i februar mogu da budu meseci prebiranja utisaka iz prethodne godine, kao decembar. Zar ne?
Posvetiću ovaj post događaju koji je, između ostalog, obeležio moju 2016. godinu.

Prvi oktobarski vikend. Ja sa društvom na ekskurziji. Pevanje u autobusu (pevanje ili dranje?!), večernji izlasci, pidžama žurke, smejanje do suza - dok stomak ne zaboli.
Tri dana je kratko, malo, premalo!

Hoće li neko da mi objasni kako da se vratim u normalu, u realnost, posle putovanja?!