Izložba radionice Artedu 10 + projekcija filma u Kenozoiku

Ne znam kako je raspust raspoređen u zemlji u kojoj živite, ali u Srbiji je zimski podeljen na dva dela. Drugi deo je još uvek u toku, završava se 13. februara.
Potrudila sam se da ga iskoristim na najbolji mogući način. Ako vas zanima šta sam i kako se organizovala, pišite pa bih mogla da napravim poseban post o tome.

IZLOŽBA RADIONICE ARTEDU 10

Jedan dan na raspustu bio je isplaniran ovako: izložba radionice Artedu 10 u Kulturnom Centru Beograda, a zatim projekcija filma u pabu Kenozoik.
Za dobru organizaciju potrebno je planiranje nekoliko dana unapred, te sam dogovorila i društvo i vreme par dana unapred.
Na kraju tog dana sam legla u krevet srećna i zadovoljna, s osmehom na licu jer je sve ispalo onako kako sam želela.
Jedini izuzetak kad mogu da podnesem da moj plan ne uspe je kad bude i bolje nego očekivano i planirano! U drugim slučajevima, kao svaki tvrdoglavi Ovan, ne podnosim da mi nešto izmakne iz ruku.

Za Artedu radionicu sam čula preko interneta, kao i za mnoštvo drugih stvari koje su me zainteresovale. Pošto se održavala u periodu kada nisam bila u Beogradu, nisam mogla da odem ali zato sam bila presrećna kad sam videla da će se održati izložba njihovih radova.

Jedan meni posebno drag rad.
Poprilično jednostavan, a nosi tako jaku poruku.

Ono što me navelo da se još više zaljubim u ove radove je to da su ih stvorili zaljubljenici u umetnost, isto kao i ja. Jedino što ja nemam baš talenat da ispoljim tu ljubav, sem možda koristeći reči, ali svakako volim da uživam u njoj. Plus su uglavnom moji vršnjaci, znači razumemo se i teme o kojima govore su aktuelne u tinejdžerskom svetu.

Jedan deo izložbe činile su ove majice. Svaka ima svoju priču, svaka govori o nečem drugom. Veoma su interesantne i mislim da mogu da posluže kao inspiracija za do it yourself ljubitelje koji vole da nose originalne i neobične majice! :D

Volim kada me nešto natera na razmišljanje. Bio to film, tekst pesme, rečenica iz knjige, neki crtež, slika, umetničko delo.

Ova slika je definitivno to učinila.

Isto važi i za ovo. Ne znam kako bih ga nazvala jer nije crtež. Reći ću samo rad.

Originalno i zanimljivo. Različitost. Sviđa mi se!

Zabezeknuto gledam u crteže, kroz glavu mi prolazi misao: ,,Čoveče, ja ovo neću u životu znati da nacrtam. Ma za dva života.''

Koliko detalja! Vidi se uloženi trud i ljubav. A radionica je trajala samo 5 dana, imajte to u vidu. Znači, ovo sve je nastalo za 5 ili manje dana.

Svaka čast!

Za štrebose i naukoljupce! :D

Interesantno prikazan atom neona, koji nam je ispričao svoju priču. Prosto mora da vam se dopadne jer je presladak!

I odličan način da se promoviše nauka, upravo kroz umetnost. Sigurna sam da je poprilično teško spojiti nauku i umetnost, dve stvari koje se naizgled dosta odbijaju, a zapravo su usko povezane.

Ne stigoh da pročitam sve ovo, ali sam koncept ove slađanice me oduševio. Moraću da odvojim vreme i da se posvetim čitanju ovih redova.

(inače, reč slađanica potiče iz mog rečnika i označava nešto kao slatkoću, slatko i tako to :D)

Ovde stare priče dobijaju novu dimenziju. Upoznaju svoju poboljšanu verziju.
Priča o Šeherezadi, odnosno Hiljadu i jedna noć.

Svinjica huligan #1

Svinjica pijana #2

Svinjica naduvana #3

Ne znam za vas, ali meni je ova svinjica presimpatična. Zbog ovih zanimljivih ilustracija sam morala da pročitam šta okolo piše! ☺

Opet originalnost na delu. Različiti prizori (uglavnom iz prošlosti, rekla bih) i na svakom ubačena devojka koja je određena samim svojim rođenjem u nekoj od ovih sredina. Da li će biti šmizla, umetnica, muzičarka, damica, uličarka... Zavisi od toga gde se i kada rodila. A ne od nje.

Nije li to malo okrutno?

Ali istina je da nas određuje sredina i okruženje u kojem se rodimo, hteli mi to ili ne.

Imam samo da kažem da ova osoba, ko god da je ona, ima jako zanimljiv pogled na svet i na stvari koje nam se serviraju sa svih strana, svakodnevno.

KENOZOIK

Februar je poznat i kao Mesec ljubavi, te je tim povodom kafić-pab Kenozoik ,,odlučio'' da svake srede pušta besplatne projekcije filmova, u okviru manifestacije Slavimo umetnost.
Ove srede puštali su film City of God.
Nisam znala o čemu se radi, pročitala sam kratak opis na njihovoj stranici ali nisam dublje zalazila. Jednostavno sam mu se prepustila kad su se svetla ugasila i mogu vam reći da sam uživala.
Radnja filma se odvija u Rio De Žaneiru, u 60-im i 70-im. Uglavnom prati mnoštvo likova, a narator nas vodi kroz ceo film radi boljeg razumevanja. Ima dosta ubistava, bandi, droge i uopšteno, film prikazuje onu stranu Ria za koju većina nas ne zna. Kriminal je njihova svakodnevica i danas, a ne tih godina. Rađen je po istinitom događaju i ako mene pitate, imate preporuku za njega.

Kako ste se vi proveli za raspust?

Da li se često družite sa planerom ili sve držite u glavi?

Koje je vaše najnovije otkriće u poslednje vreme (to može da bude film, serija, knjiga, mesto, album, sajt...)