Velika matura | jun 2019.

Koji je pravilan način da se započne priča o velikom događaju kao što je velika matura? Samo po sebi, svečano veče i simbolično poslednji veliki skup cele generacije na jednom mestu. Svaki kraj je novi početak. Mnogo je razloga koje sebi navodim ZA i PROTIV kada razmišljam o celoj priči završetka srednje škole. Jedno je sigurno, za mene je ona bila baš ono što svakome i treba da bude. Pronašla sam samu sebe, radila na sebi, istraživala muziku, knjige, filmove, pozorišne predstave, razna mesta po gradu, umetnost. Eksperimentisala sa šminkom, garderobom, postavljala sebi granice da bih ih prelazila. Pronašla sam ljude koji su me inspirisali da budem bolja osoba, da svakim danom napredujem po malo, da se smejem i radujem sitnicama, da ne odustajem od nečega što želim. Neka od možda najvažnijih načela života naučila sam u periodu srednje škole, od različitih ljudi koji su se u tom periodu smenjivali kroz moj život.

Simbolično obeležavanje kraja srednje škole iliti matura je svojevrstan ,,praznik'' za nas srednjoškolce. Kad dočekaš ekskurziju, onda čekaš maturu. Sad kada je i to prošlo... malo se osećam prazno, kao da nemam šta da čekam. Onda se setim, toliko je raznih dešavanja koja predstoje već i u toku leta, a kamoli kasnije (u toku života) koja ću moći silno da iščekujem.

Cela frka oko mature počinje mnoogo ranije pre samog datuma – 10. juna. Ideja o mojoj odevnoj kombinaciji postojala je mesecima ranije, a to je kraljevskoplavi kombinezon sa čipkom preko gornjeg dela. Ideju imam. Šta dalje?

Pošto sam pretpostavila da neću naći gotov kombinezon takav kakvim sam ga zamišljala, kupila sam materijal i odnela kod krojačice. Objasnila sve kako želim da izgleda i ostalo je bilo da nađem obuću, nakit, smislim šminku, frizuru i sve to iskombinujem da na kraju budem prava bombonica. Nosila sam bež sandale sa jačom štiklom, bile su stabilne i udobne (koliko štikle mogu biti udobne). Uspela sam da izdržim čak 5h na njima, a meni je to baaaš veliki uspeh. Od nakita... nosila je samo osmeh.

Ok, šalim se. Nosila sam upečatljive minđuše boje kombinezona. Lak na noktima je bio plave boje, ali ne identične nijanse kao kombinezon (tim bolje, nije sve bilo monotono). Torbica je bila bež boje, slična kao obuća. Sve je to u kombinaciji sa frizurom i šminkom izgledalo odlično – ako mene pitate.

Spremanje je počelo oko 16h, tuširanje, piling, maska za lice, krastavac na oči... Frizuru i šminku sam postigla u sekund da stignem, objasnila sam sve kako i šta želim i za dva sata bila sam skoro gotova! Još samo oblačenje, parfem, pakovanje stvari i fotkanje.

Znala sam da će kuća biti puna već od 18-19h, pa je nervoza počela da me hvata čim sam se vratila sa šminke i frizure. Mama nije mogla da prestane da me gleda. Nikad neću zaboraviti njen izraz lica koji je bio mešavina ponosa, tuge, radosti i čuđenja. Kao da ne može da veruje da sam to ja. Pred očima joj odrastam već 19 godina, a ona kao da teško to može da prihvati i razume koliko vreme brzo prolazi.

Četvoro najboljih prijatelja je došlo da me isprati i slika se pre nego što odem. U naletima sam bila jako nervozna, besna, bilo mi je vruće i sve me nerviralo. U drugim momentima osećala sam se kao da je ceo svet moj, kao da sam ,,OSVOJILA BEOGRAD’’ što bi moja mama rekla za ponosne pešake na beogradskim ulicama.

Zabavna vožnja do hotela u kom je bila matura, muzika i slikanje u kolima – i veče je polako počelo da postaje... realnost. Da li je moguće, ja idem na svoju veliku maturu?! Nego šta nego je moguće. Stižem na odredište, već me 3 osobe zvalo na telefon iz raznih razloga (ah bože kako sam samo poželjna svuda :’) ). Iz kola vidim tri drugarice, izlazim i prilazim im. Slikamo se, pozdravljamo, oduševljavamo jedna drugom.

Celo dešavanje samo po sebi mi je bilo jako upečatljiv doživljaj. Pratilac je malo kasnio pa je preskakao čitav red da dođe do mene i našeg odeljenja – a čak sam i dobila belu ružu i to sa plastičnom epruveticom (kako bih ja to nazvala) ,,da ne uvene odmah’’. Mislim da mu je tad kašnjenje bilo oprošteno.

Ulazak u salu, smeštanje za svoj sto, pozdravljanje sa razrednom... Razredna nas je sve redom, baš svakog od nas, izgrlila i rekla da smo predivni. Videla sam da je na ivici suza, ali sama je sebi rekla: ,,Rekla sam da večeras nema plakanja, toliko sam se potrudila za izgled da ne smem da ga upropastim suzama’’, a znala sam da nikad nije bila bliža da zaplače. Nosila je bedž koji smo joj poklonili za kraj školovanja, i baš kako je i sama rekla nosila ga je sa ponosom. Ostatak večeri je bio ispunjen raznim događajima, od odeljenskih slikanja do dodele poklona profesorki srpskog, večere, plesanja uz bend i DJ-a, slikanje na terasi Hiltona, izbora za mis/mistera/plesni par... Ceo taj vajb proslave mature sam zapamtila kao divnu uspomenu koju ću uvek sa sobom nositi. Mislim da je moja matura bila upravo ono što svaka i treba da bude – svečana, zabavna ali i opuštena. Gledati nas tako odrasle, lepo sređene dok igramo i veselimo se je jedna od lepših slika koju ću zapamtiti s ove večeri.

Jedva čekam da nas vidim ponovo na okupu za 5 ili 10 godina, kada ćemo imati svašta jedni drugima da ispričamo. Jedva čekam da ne izgubim one ljude koji su vredni da ostanu u mom životu. Jedva čekam da zajedno proživljavamo ono što sledi, svako na svoj način, ali opet zajedno.

P.S. Pre 4 godine, kad sam završavala osnovnu, pisala sam vam i o tome. Link ka tom postu pronađite ovde.

♡ Nađite me: ♡

instagram @blog.girly.world 
(moj ,,lični'' --> @kompletan.andjeo)

mail: girly.world452@gmail.com

facebook: https://www.facebook.com/girlyworld07