Neočekivano mi je u svest došla misao da želim da pročitam Lolitu. I nisam imala mira dok nisam konačno pronašla tu knjigu (u gradskoj biblioteci, hvala nebesima na toj ustanovi!) i pročitala je.

Knjiga ,,Lolita''

by on 21:00
Neočekivano mi je u svest došla misao da želim da pročitam Lolitu . I nisam imala mira dok nisam konačno pronašla tu knjigu (u gradsk...


Postoji toliko tema o kojima se ćuti i ne priča, a trebalo bi da se priča. Na glas. Često. Istina leži u tome da je ljudima oduvek bilo zanimljivije da prate živote poznatih zvezda, ili rijaliti emisije, možda čak i crnu hroniku u novinama. A ono što je stvarno važno se često zagubi negde u svakodnevici, zanemari i zaboravi.

Prihvatilište

by on 17:15
Postoji toliko tema o kojima se ćuti i ne priča, a trebalo bi da se priča. Na glas. Često. Istina leži u tome da je ljudima oduvek bilo...



Pravi sam i stvarni dokaz toga da može i neka dobra stvar da se rodi iz noćnog gledanja hrane na internetu! Kao, lakše ti je da je gledaš kada već ne možeš da je jedeš... I tako ja naiđem na neke zanimljive stvarčice i recepte, sve ih save-ujem i sutradan se više posvetim razradi plana, odnosno pripremanju doručka.

Mirisi Italije

by on 10:00
Pravi sam i stvarni dokaz toga da može i neka dobra stvar da se rodi iz noćnog gledanja hrane na internetu! Kao, lakše ti je da je gle...


Planiranje posete Noći muzeja počelo je bar mesec dana uoči njenog održavanja. Uzbuđenje je raslo svakim danom sve više. Iznervirala bih se kada bi mi drugarica s kojom sam išla rekla da ćemo mapu mesta isplanirati kada se vidimo, veče pre Noći muzeja...

Noć muzeja, maj 2017.

by on 10:00
Planiranje posete Noći muzeja počelo je bar mesec dana uoči njenog održavanja. Uzbuđenje je raslo svakim danom sve više. Iznervirala bi...


U prethodnim postovima pisala sam vam da sam se počela sve više zanimati za umetnost, u svim oblicima. Odlasci na izložbe sastavni su deo toga. Živim u glavnom gradu, i imam razne mogućnosti i svakodnevna dešavanja koja je potrebno samo da budu ispraćena. Pojmovi kao što su ,,radionice za srednjoškolce'' i slično, čest su gost na mom Google pretraživaču. :D

Izložba Pabla Pikasa

by on 08:30
U prethodnim postovima pisala sam vam da sam se počela sve više zanimati za umetnost, u svim oblicima. Odlasci na izložbe sastavni su d...



Ne traži me u njima
Ni na dnu ispijene čaše
Niti u hiljadu puta pročitanoj knjizi
Ne trudi se 
da shvatiš
zašto sam otišla
I šta me nateralo.

Moja prva pesma

by on 10:00
Ne traži me u njima Ni na dnu ispijene čaše Niti u hiljadu puta pročitanoj knjizi Ne trudi se  da shvatiš zašto sam otiš...


23. april je svetski dan knjige. U tom duhu, danas vam pišem/pričam o jednoj knjizi kojom sam oduševljena i koja je na mene ostavila popriličan utisak. Ono što volim nakon pročitane knjige je da se zamislim i sama sa sobom povedem bezbroj (unutrašnjih) monologa koji se prepliću jedan sa drugim. Malo je verovatno da ćete ponosno zatvoriti knjigu kojoj ste bili posvećeni neki vremenski period, i onda samo odjednom prestati da razmišljate o njoj.

Definitivno ne zamišljam Getsbija s licem Leonarda Di Kaprija, ali zanemarićemo to. Niko od likova u mojoj glavi ne izgleda ovako, ali u tome i jeste lepota knjige!
U početku sam osuđivala Getsbija i imala predrasude, moram da budem iskrena. Nije mi se baš dopadao; verovatno zbog velikog bogatstva i ogromnih zabava koje je organizovao. Kako radnja odmiče, što sam više stranica prelistavala, to mi se sve više počeo dopadati. Njegova ljubav prema Dejzi me opčinila, jer je realna i nerealna u isto vreme, prelepa i strašna. 
Sviđaju mi se opisi okoline, pogotovo prirode. Kao da mogu da dodirnem Mesec koji se, poput srebrne tečnosti, razliva po nebu. Mogu čak i da ga namirišem. Takav osećaj mi struji telom čitajući. Nestvaran sklop rečenica i načina pisanja je nešto što ovu knjigu čini vanvremenskom.
Na nekoliko dana živela sam Getsbijevim životom, a onda se povremeno opet vraćala u ulogu nemog posmatrača. (Još jedan razlog zbog kog sam omađijana.)

Oprez!!! Spojler sledi:
Ono što njegovu tragediju čini još većom je zapravo njegova životna snaga. Getsbi je verovao u život, u ljude, u uspeh. Zbog toga sam ga zavolela. Što mu med i mleko nisu servirani od početka, nego je sam zaslužio sve što je imao. 
(Možda sam ja pogrešno protumačila neke delove, možda imam iskrivljenu sliku - ispravite me ako grešim).



Geografski mi nisu jasni neki pojmovi, moraću da poradim na tome i istražim malo više.
Možda deluje (odaje takav utisak u početku) kao kakav grubijan, ali zapravo Getsbi je emotivno, nežno ljudsko biće koje očajnički vapi za ljubavlju. 
Njegov životni put i uspon (ka novcu) nekako može da predstavlja univerzalni šablon za svakog iole ambicioznog čoveka. Njegov dnevni raspored pokazuje istinsku volju i želju za uspehom i življenjem.
Bili su mi nejasni obrisi njegove smrti, ko je tu koga ubio. Kasnije sam, čitajući dalje, shvatila da je Vilson njega ubio, a potom sebe.
Koliko je samo ljudi dolazilo na njegove zabave! A na sahranu - niko. Apsolutno niko, od svih tih ljudi. Nije li to tužno? Čak ni Dejzi, zbog koje je, u suštini, nastradao. (pročitajte knjigu, verujte mi!)
Šta se uopše promenilo do sad, u odnosu na 1920-te?

,,Getsbi je verovao u zeleno svetlo, čarobnu budućnost koja nam iz godine u godinu izmiče. Umakla nam je i juče, ali to nije važno - sutra ćemo trčati brže, pružati ruke dalje... I jednog lepog dana...
I tako nepokolebljivo nastavljamo dalje, poput brodova koji plove protiv struje, stalno klizeći u prošlost.''

Ako mene pitate, ovaj poslednji deo knjige obeležio ju je za sva vremena.
Zavolela sam njegovu ličnost, pogled na svet i donekle se poistovetila s njim. (To uvek uradim, i neretko se desi da se baš taj lik ne provede najslavnije do kraja knjige - čitaj: umre)


Preporučujem vam da pročitate ovu knjigu! 
Verujte meni i bićete srećni u životu, hehe :D
(javite se ako ste je već pročitali, ili planirate, da ćaskamo☺)

Veliki Getsbi

by on 21:16
23. april je svetski dan knjige . U tom duhu, danas vam pišem/pričam o jednoj knjizi kojom sam oduševljena i koja je na mene ostavi...


Filmski festival FEST je u punom jeku u glavnom gradu. Zaneta tim osećanjem filmskog avanturizma (je l' ova reč stvarno postoji?), morala sam da varam malo i odgledam kod kuće jedan film koji se trenutno prikazuje na Festu.
Nisam uspela da nađem prevod, samo engleski, pa sam imala i titlove na francuskom (koji su išli uz film) i na engleskom. Šta ima veze, bar sam malo izvežbala jezik(e). :D


Film Frantz (2016)

by on 21:35
Filmski festival FEST je u punom jeku u glavnom gradu. Zaneta tim osećanjem filmskog avanturizma (je l' ova reč stvarno postoji?)...


Bože, da li će ikada da zvoni? Ne mogu više ove eksponencijalne jednačine, uginuću.
I tu kreću moje predstave u glavi. Vrlo lako odlutam kad se dosađujem, pa zašto bi ovog puta bilo drugačije? Čas matematike je savršeno mesto za odlutati u neku sasvim novu dimenziju, što sam danas i isprobala!


Ne znam kako je raspust raspoređen u zemlji u kojoj živite, ali u Srbiji je zimski podeljen na dva dela. Drugi deo je još uvek u toku, završava se 13. februara.
Potrudila sam se da ga iskoristim na najbolji mogući način. Ako vas zanima šta sam i kako se organizovala, pišite pa bih mogla da napravim poseban post o tome.


Januar i februar mogu da budu meseci prebiranja utisaka iz prethodne godine, kao decembar. Zar ne?
Posvetiću ovaj post događaju koji je, između ostalog, obeležio moju 2016. godinu.

Prvi oktobarski vikend. Ja sa društvom na ekskurziji. Pevanje u autobusu (pevanje ili dranje?!), večernji izlasci, pidžama žurke, smejanje do suza - dok stomak ne zaboli.
Tri dana je kratko, malo, premalo!

Hoće li neko da mi objasni kako da se vratim u normalu, u realnost, posle putovanja?!



Ekskurzija 2016

by on 10:00
Januar i februar mogu da budu meseci prebiranja utisaka iz prethodne godine, kao decembar. Zar ne? Posvetiću ovaj post događaju koji je, i...