O izložbi

(sa plakata)

Izložba Percepcije. Žena po meri društva? postavlja u dijalog umetnička dela iz kolekcije Britanskog saveta u Londonu i Galerije Matice srpske u Novom Sadu. Iako su one hronološki i tematski različite, njihovim povezivanjem želimo da pokažemo da su muzejske kolekcije neograničeni prostori za istraživanja i nova tumačenja. Zajedničkim izlaganjem dela savremene britanske umetnosti i novovekovne i moderne srpske umetnosti, ona se mogu sagledati iz nove perspektive i pokazati se njihovi drugi, možda do sada zanemareni, kvaliteti i vrednosti.

U centru analize i tumačenja je žena - kao umetnica, kao društveno kategorisan pojam, kao objekat, kao subjekat, kao alegorija, kao ona koja posmatra i ona koja se posmatra. Odabrana umetnička dela britanskih umetnica zajedno sa delima srpskih umetnica i umetnika treba da podstaknu posetioce na razmišljanje o vanvremenskoj kategoriji tzv. ,,ženskih pitanja''. Da li su i koliko umetnice poznate javnosti u odnosu na njihove muške kolege? Kakav je položaj žene, posebno umetnice, nekada i sada? Kako društvo vidi ženu? Da li rodna ravnopravnost zaista postoji u praksi? Šta zapravo znači i kakve posledice ima konsrukt ,,žena po meri društva''?

Izložba svakako sama po sebi odmah na početku postavlja pitanja i ostavlja prostora za razmišljanje tokom samog obilaska. Naizgled slučajan, a ipak tako unapred promišljen potez mešanja savremene i moderne umetnosti dve tako različite a opet tako slične države kao što su Britanija i Srbija, već sam po sebi garantuje raznolikost u umetničkom svetu.

Ono što sam definitivno zapamtila jeste podatak da je delo iznad bilo PRVI PORTRET ŽENE KOJI JE NASLIKALA ŽENA. Katarina Ivanović kao autor, a ugledna žena sa slike je Anka Topalović Nenadović. Za ovu sliku se dugo verovalo da je na njoj kneginja Persida Karađorđević, ali je skorijim istraživanjima utvrđeno da je ipak reč o njenoj sestri, Anki.

Nije li to već samo po sebi zanimljiv podatak?

Zahvaljujući ovoj izložbi sam se podsetila i naučila neke nove srpske slikarke: Katarine Ivanović, Nadežde Petrović, naučila Danicu Jovanović, Ljubicu Sokić, Zoru Petrović...

Žene čiji je život i rad vredan pažnje, a meni se čini - nepravedno zapostavljen u senci: muških kolega, modernog vremena i savremene umetnosti?

Ostavljam na vama da dovršite rečenicu.

Biću iskrena: više sam uživala u delima koja su nastala pre više od 50 godina, nego u savremenoj umetnosti. Izdvojila bih samo jednu fotografiju koja me inspirisala i naterala da poželim da i sama imam takvu fotku (žena sa jajima na oko na grudima, koja sedi na crno-belom podu u zagasitoj garderobi). Više sam se nadala delima naših slikarki, objašnjenjima, smernicama za razumevanje... Uvek se lomim između misli - da li objašnjenje ubija umetnost? Razumem da nju svako treba na svoj način da doživi, ali kako je možemo razumeti i osetiti ako ne znamo ključne delove simbolike ili detalja iz života autora koji su svakako važni? Budimo iskreni, kad god neko od nas nešto stvara - on u to unosi sebe. Ma koliko mali taj deo bio, ipak je tu. Zato je važno da znamo nešto više o autoru pre nego što stanemo ispred njegovog dela. 

Muzej odnosno Galerija Matice srpske je SVETSKI muzej koji vredi posetiti! Najiskrenije kažem, posetila sam mnoge muzeje, i u Srbiji i u inostranstvu, i ovaj u Novom Sadu je rame uz rame sa nekim od najlepših muzeja u kojima sam bila.

Da ne pominjem digitalizaciju, odnosno aplikaciju pomoću koje stanete na određeno mesto na izložbi, uđete u aplikaciju koja vam automatski aktivira kameru i pred vama je Sava Tekelija - vaš vodič ali i prvi predsetnik Galerije Matice srpske.

Sve u svemu, nisam se pokajala zbog posete i smatram da ni jedan odlazak u muzej ne može biti uzaludan.

Mnogo informacija o njegovom životu, radu i stvaralaštvu sam saznala kada sam izašla iz ove prostorije. Prosečno vreme koje vam je potrebno da odvojite za izložbu je oko sat i po, dva. Naravno, ukoliko želite da joj se posvetite 100%. Koncipirana je tako da je potrebno najpre pročitati plakat pored datih slika, koje su povezane zajedničkim vremenom nastanka ili mestom, ili određenim periodom koji je obeležio Urošev život.

Apsolutno sam se oduševila portretima koje je naslikao za dinastiju Karađorđević, odnosno Petra i Aleksandra.

Ukoliko obratite malo više pažnje, videćete da postoji određeni ,,kalup'' koga se držao, kada su u pitanju portreti srpskih kraljeva. To su detalji poput zavese, kape na stolici, boja koja preovladava (crvena ili zelena).

Na gornjoj fotografiji se vidi njegov autoportret, koje je retko radio.

Na izložbama je često moguće napraviti tako spontane i prirodne, a tako prelepe fotografije. Baš kao što je ova.

Kao što već spomenuh, mnogo je postera i teksta koje treba pročitati, ali vredi svake pročitane reči! Toliko informacija, živopisnih detalja i upečatljivih rečenica koje prate slikarsku zaostavštinu ovog velikog slikara.