O izložbi

(sa plakata)

Izložba Percepcije. Žena po meri društva? postavlja u dijalog umetnička dela iz kolekcije Britanskog saveta u Londonu i Galerije Matice srpske u Novom Sadu. Iako su one hronološki i tematski različite, njihovim povezivanjem želimo da pokažemo da su muzejske kolekcije neograničeni prostori za istraživanja i nova tumačenja. Zajedničkim izlaganjem dela savremene britanske umetnosti i novovekovne i moderne srpske umetnosti, ona se mogu sagledati iz nove perspektive i pokazati se njihovi drugi, možda do sada zanemareni, kvaliteti i vrednosti.

U centru analize i tumačenja je žena - kao umetnica, kao društveno kategorisan pojam, kao objekat, kao subjekat, kao alegorija, kao ona koja posmatra i ona koja se posmatra. Odabrana umetnička dela britanskih umetnica zajedno sa delima srpskih umetnica i umetnika treba da podstaknu posetioce na razmišljanje o vanvremenskoj kategoriji tzv. ,,ženskih pitanja''. Da li su i koliko umetnice poznate javnosti u odnosu na njihove muške kolege? Kakav je položaj žene, posebno umetnice, nekada i sada? Kako društvo vidi ženu? Da li rodna ravnopravnost zaista postoji u praksi? Šta zapravo znači i kakve posledice ima konsrukt ,,žena po meri društva''?

Izložba svakako sama po sebi odmah na početku postavlja pitanja i ostavlja prostora za razmišljanje tokom samog obilaska. Naizgled slučajan, a ipak tako unapred promišljen potez mešanja savremene i moderne umetnosti dve tako različite a opet tako slične države kao što su Britanija i Srbija, već sam po sebi garantuje raznolikost u umetničkom svetu.

Ono što sam definitivno zapamtila jeste podatak da je delo iznad bilo PRVI PORTRET ŽENE KOJI JE NASLIKALA ŽENA. Katarina Ivanović kao autor, a ugledna žena sa slike je Anka Topalović Nenadović. Za ovu sliku se dugo verovalo da je na njoj kneginja Persida Karađorđević, ali je skorijim istraživanjima utvrđeno da je ipak reč o njenoj sestri, Anki.

Nije li to već samo po sebi zanimljiv podatak?

Zahvaljujući ovoj izložbi sam se podsetila i naučila neke nove srpske slikarke: Katarine Ivanović, Nadežde Petrović, naučila Danicu Jovanović, Ljubicu Sokić, Zoru Petrović...

Žene čiji je život i rad vredan pažnje, a meni se čini - nepravedno zapostavljen u senci: muških kolega, modernog vremena i savremene umetnosti?

Ostavljam na vama da dovršite rečenicu.

Biću iskrena: više sam uživala u delima koja su nastala pre više od 50 godina, nego u savremenoj umetnosti. Izdvojila bih samo jednu fotografiju koja me inspirisala i naterala da poželim da i sama imam takvu fotku (žena sa jajima na oko na grudima, koja sedi na crno-belom podu u zagasitoj garderobi). Više sam se nadala delima naših slikarki, objašnjenjima, smernicama za razumevanje... Uvek se lomim između misli - da li objašnjenje ubija umetnost? Razumem da nju svako treba na svoj način da doživi, ali kako je možemo razumeti i osetiti ako ne znamo ključne delove simbolike ili detalja iz života autora koji su svakako važni? Budimo iskreni, kad god neko od nas nešto stvara - on u to unosi sebe. Ma koliko mali taj deo bio, ipak je tu. Zato je važno da znamo nešto više o autoru pre nego što stanemo ispred njegovog dela. 

Muzej odnosno Galerija Matice srpske je SVETSKI muzej koji vredi posetiti! Najiskrenije kažem, posetila sam mnoge muzeje, i u Srbiji i u inostranstvu, i ovaj u Novom Sadu je rame uz rame sa nekim od najlepših muzeja u kojima sam bila.

Da ne pominjem digitalizaciju, odnosno aplikaciju pomoću koje stanete na određeno mesto na izložbi, uđete u aplikaciju koja vam automatski aktivira kameru i pred vama je Sava Tekelija - vaš vodič ali i prvi predsetnik Galerije Matice srpske.

Sve u svemu, nisam se pokajala zbog posete i smatram da ni jedan odlazak u muzej ne može biti uzaludan.

Ličimo?