Zapravo... Na kraju svih krajeva, sve se vrti oko nas samih. Odnosa koji imamo sa sobom.

Jako je važno da se volimo. I međusobno, ali i sami sebe.

Provoditi vreme sa sobom. Umeti udovoljiti sebi i svojim potrebama. Opustiti se. Počastiti.

Zadovoljavati malim stvarima, ali uvek biti gladan za još.

Muzička podloga za post:

Hoću da znaš da je u redu da ostaneš petkom i(li) subotom uveče kod kuće, čitajući knjigu ili preslušavajući (novi) album Arctic Monkeysa ili Childish Gambina. Okej je da ugađaš sebi, napraviš kupku i ostaneš baaš dugo.

Ili da ostaneš sam sa svojim mislima, vratiš se u prošlost, rasplačeš se. Ili samo gledaš u plafon. Bez bilo kakvih misli i opterećenja. Samo si tu, gledaš i dišeš.

U redu je i potrebno je da se gledaš u ogledalo i budeš zadovoljan onim što vidiš. Ako nisi, uradi sve što je u tvojoj moći da ispraviš određene fizičke nedostatke. 

Nikada se nije više pisalo i potenciralo to čuveno samopouzdanje. Ali, fora je u tome što ono potiče iz ljubavi prema sebi. Ne egoističnoj i narcističnoj. Već onoj lepoj, kakvu osećaš prema drugom ljudskom biću.

Lepo je da upoznaješ sebe kroz situacije kroz koje prolaziš. Da se odvažiš i putuješ sam. Da ti ne bude glupo da sediš u kafiću, potpuno sam sa sobom i piješ kafu. Čitaš knjigu. Visiš na tumblr-u. (Namerno nisam rekla instagram, ta aplikacija nije za opuštanje :D Možda i jeste, kad gledaš prave stvari)

Da ne spominjem prelep osećaj kada se nakon tuširanja namažeš kremom, pa mirišeš kroz celu kuću, onda legneš i zaspiš najmekšim snom. (Smisliću reči koje ne postoje, jer - što da ne?)

Postoji jako lep stih iz pesme Teenage fantasy:
I need to grow and find myself before I let somebody love me 
Upravo tako. Želim da upoznam sebe na još načina, da se zavolim još više - pre nego što budem u stanju da dozvolim nekom da me voli. Da me stvarno voli. :)

Ed Sheeran - Nancy Mulligan

When I met the woman I would call my own

Twenty-two grand kids now growing old

I made that wedding ring from dentist gold

You can't marry my daughter"

She and I went on the run

I'm gonna marry the woman I love

And I was William Sheeran

She took my name and then we were one

Jer, šta meni znači da sam srećna ako nemam s kim da se radujem? Ako nemam kome da kažem: ,,Ej, znaš, desilo mi se to i to. Dobila sam peticu iz najtežeg predmeta. Javio mi se dečko koji mi se sviđa. Prošla sam važnu audiciju''. Potrebno je čuti ohrabrivanje, podstrek i lepe reči od drugih ljudi. Čovek se nije rodio da bi bio sam. Predodređeni smo da budemo u zajednici.

Pitate se šta me je inspirisalo pa sam počela razmišljati o ovakvoj temi?

Pa, na početku teksta, odnosno posta sam spomenula srpski. Uglavnom na tim časovima najviše uključim emocije (ako uopšte mogu tako da se izrazim). Pošto često radimo razne pripovetke, novele, bajke, svaka od njih me navede na razmišljanje. Iz svake izvučem neku pouku. Koju možda drugi ne vide. Ili koju svi vide. Nije ni važno.

Hoću da vam kažem. Ako u vašem okruženju (odeljenju) postoji devojčica/dečak koji je stalno sam, ne priča puno i gotovo uvek je nekako šćućuren(a) - pričajte s njom (njim). Priđite i započnite neobavezni razgovor. Pohvalite njegove uspehe. Ili kosu. Ili oči. Bilo šta. Samo mu nešto recite. Neka se ne oseća usamljeno. Neka i on dobije slobodu govora, koju već ima, ali je ne koristi.

Ljudi, volite se! Ne dopustite da vas mržnja otruje. Radujte se lepim stvarima. Ružne zaboravite.