Žene ratnice u Srbiji

Sigurna sam da nikada nije dovoljno reči o ženskim postignućima u različitim sferama i epohama života. Danas se bavim upravo ženama koje su doprinele u borbama za svoj narod i državu. Predstavljam vam šest izvanrednih, inspirativnih, hrabrih žena koje bi svima trebalo da nam posluže kao primer!

1.     ČUČUK STANA

Čučuk Stana nije bila, kako je mnogi možda prepoznaju, samo žena hajduk Veljka Petrovića. Kao mala, dobila je nadimak ,,čučuk’’ što u prevodu znači mala Stana. Ipak, uprkos svojoj fizičkoj visini/veličini – ono što je bitno je duševna veličina. Kao i svaka žena, obavljala je kućne poslove, odgajala decu, ali i ... sjajno baratala oružjem kao i jahanjem konja. Stana je govorila nekoliko jezika. Mnogo je volela Srbiju, ali nažalost umrla je u Atini, gde je i sahranjena. Drčna i neustrašiva, na prvi pogled se svidela hajduk Veljku zbog svoje hrabrosti kada mu je rekla: ,,Zar tvoji momci ne znaju Turke ubijati, nego devojačke darove krasti?’’ On je ostao zbunjen, s njim nijedna žena nije tako razgovarala. Brzo su mu objasnili da su njegovi momci poharali nekoliko sela i greškom odneli i devojačku spremu one koja je stajala pred njim. Zatim ju je Veljko darovao darovima i zaprosio rečima: ,,Sada sam te ja darovao, sada si moja!’’. Stanin stav je verovatno bio takav zahvaljujući njenom ocu koji je nju, zajedno sa dve sestre, oblačio u mušku odeću i odgajao da budu snalažljive mlade žene.

2.     MILUNKA SAVIĆ

Ova neustrašiva žena koja nam je svima poznata, rođena je 1890. godine u selu Koprivnica, u blizini Kopaonika. Učila je da čita, piše, računa, kao što je i pomagala roditeljima oko kućnih poslova i stoke. Kada je njen brat Milan dobio poziv za učešće u Prvom balkanskom ratu, ona je želela da se prijavi umesto njega. Ipak, na kraju se preobukla da bi izgledala kao muško, a svi su bili iznenađeni prilikom njene prve povrede kada su saznali da je Milun zapravo – Milunka! Istakla se kao izvanredan borac i bombaš, a važi za najodlikovaniju ženu-ratnika iz Prvog svetskog rata. Nakon ratova, svoj život je posvetila odgajanju usvojene dece.

3.     Sofija Jovanović

Sofija je bila uzoran učenik, maturant koji je voleo školu i šetnje Beogradom... Bila je jako mlada kada je izbio Prvi balkanski rat. Sa samo 19 godina je u njemu učestvovala. Takođe je učestvovala u Prvom svetskom ratu, a i preživela albansku golgotu i pridružila se vaskrsloj srpskoj vojsci u Grčkoj. U ratu je doživela povredu stopala i uprkos tome – nakon rata opet je obukla haljine, štikle i retko se pojavljivala u javnosti. Udala se za ratnog druga, a o njenom dostojanstvu i stavu svedoči njena pra-unuka koja kaže: ,,Baka je bila prava dama. Ponovo je obukla haljine i visoke štikle, ne znam kako je to uspevala bez polovine stopala. Posvetila se kući i nije tražila nikakve povlastice. O ratu nije pričala sem da je bio surov, užasan, ali da se za zemlju moralo dati sve, da je to bio dug otadžbini. Nije očekivala da joj otadžbina za prolivenu krv plati na bilo koji način. Bila je razočarana ratnicima koji su se posle rata laktali za privilegije. Tako je srpska Jovanka Orleanka ostala zaboravljena – naročito posle Drugog svetskog rata. Kada je umrla, u nasleđe sam dobila 13 ordena, pažljivo umotanih u čipkastu belu maramicu.’’ 

4.     Vasilija Vukotić

Vasilija je bila ćerka slavnog serdar Janka. Istakla se u Mojkovačkoj bici, 1916. godine. Otac je zadužio da izveštava vojsku o njegovim komandama. Kao hrabra devojka, preživela je i nagledala se svakakvih prizora: od strahota i ljudskih patnji do klanica. Posle rata nastavila je svoj život mirno, u Beogradu. Udavala se dva puta, i oba puta ostala udovica. Nije imala dece. Umrla je 1977. godine, sahranjena je u porodičnoj grobnici Vukotića, na Novom groblju, gde počivaju i njeni roditelji. Bila je vrlo obrazovana, izvrsno govorila ruski i francuski jezik. U balkanskim ratovima je, kao i njena majka, bila bolničarka. Posle rata je osnovala Žensko društvo ,,Kneginja Zorka’’.

5.     Lenka Rabasović

Još jedna od mnogih mladih duša i detinjstava koje je prekinuto ratom. Kako je njen brat Cvija proglašen nesposobnim za rat, oformio je na Tari četnički odred kako bi odbranio svoju zemlju. Lenka je u poslednjem trenutku pobegla austrougarskim vojnicima koji su je tražili u kući i pridružila se bratu u šumi. Brzo je naučila da rukuje puškom, nožem i bombom. Čak je i izvršavala određene kurirske zadatke. Preživela je teško ranjavanje, ali uprkos tome je oslobođenje 1918. dočekala sa puškom u ruci. Njen brat nije bio te sreće i poginuo je u borbi pred sam kraj rata. U jednom trenutku, kada su se razdvajali, brat joj je rekao: ,,Žensko si, uspećeš da se snađeš’’. Lenka je u ratu izgubila oca i braću Vladislava i Cvija. Druga dvojica braće, Božo i Nešo su preživeli, ali sa teškim ranama. Posle dve godine, heroina se udala za Mališu Rabasovića i nastavila život; rodila je pet kćerki i dva sina.

6.     Marija Bursać

Rođena u avgustu 1920. Uz brata je učila da piše, a kao svaka poslućna kćerka pomagala je majci u kući. U septembru 1942 primljena je u Savez komunističke omladine Jugoslavije. Pročulo se za nju zbog njene hrabrosti i požrtvovanosti kao bolničarke. Sredinom 1943 razbolela se od tifusa i lečena je u rodnoj Kamenici. Nakon ozdravljenja, vratila se u brigadu, ali ubrzo je ranjena i zbog posledica gangrene preminula. To se desilo kada je imala samo 23 godine. Proglašena je za prvu ženu narodnog heroja u Jugoslaviji.

*                  *                  *                  *                  *                  *                

VELIKI LJUDI NIKADA NE ISTIČU ČINJENICU DA SU VELIKI.

Nadam se da su vas ove skraćene verzije biografija srpskih heroina podstakle da poželite da se informišete o njima i njihovom životu više od ovoga što je napisano. Uprkos brojnih zasluga koje su za života ili posthumno dobile, sve ove žene vredne su odavanja počasti, divljenja, hvaljenja i pre svega: da ih ne ZABORAVIMO!

♡ Nađite me: ♡

instagram @blog.girly.world (moj ,,lični'' --> @kompletan.andjeo)

mail: girly.world452@gmail.com

facebook: https://www.facebook.com/girlyworld07

youtube: D & A channel