Italija 2017: Izložba Salvadora Dalija, Bolonja #2

Već je poznato da obožavam da posećujem izložbe, pogotovo onih umetnika koji su mi interesantniji od ostalih. Ne sumnjam da ste svi čuli za Salvadora Dalija, španskog nadrealističnog umetnika. Nije se bavio samo slikarstvom, već i pisanjem, glumom, vajanjem. Bio je prepoznatljiv po svojim brkovima 10-10 (kazaljke na satu).
Od svih izložbi koje su se održavale u Bolonji u vreme kada smo mi boravili tamo, ovoj sam se najviše radovala i najviše želela da je posetim. Zato sam bila još uzbuđenija kada nam je profesorka geografije dala zeleno svetlo i rekla da u slobodno vreme možemo da radimo šta hoćemo i odemo gde god želimo. U Bolonji je bilo najviše slobodnog vremena, te smo uspele da iskombinujemo sve što smo imale na umu.
Našle smo se na glavnom trgu oko 17-18h i polako krenule u potragu za muzejem (Palazzo Belloni).

Kao da opet vidim naše zbunjene face kad smo stigle do muzeja i kupovale kartu. Nije bilo baš ljudi ispred nas, zapravo bilo je prazno. Sporazumeli smo se na engleskom, oni su nam dali neke olovčice (njih zaboravih da slikam) kojima treba da pritisnemo nalepnicu oka pored nekog dela i tu ćemo čuti neki intervju koji je Dali lično davao, ili zvuk koji je vezan za određeno umetničko delo. Čuli smo ga kako priča na španskom, engleskom, francuskom. Takođe se čuju i neki zvuci kao preskakanje vijače, gledajući skuplturu ove žene ispod.

Kombinacija zvuka preskakanja vijače i gledanja ove skuplture izaziva neki poseban, neobičan osećaj. Nikada nisam bila na tako interesantnoj i dobro urađenoj izložbi! Valjda zato što je to Italija, više se obraća pažnja na umetnost i kulturu.

Posle se ulazi u sobu koja je... puna očiju? Prolazi se kroz neobičnu zavesu dok se ne uđe i ovu sobu, gde vas čeka čudan prizor.

Oko ovog dela smo se pomučile. Na zidu je slika neka, kao sa kompjutera. I nije nam bilo baš jasno u šta gledamo. Odmah pored su bile neke fioke gde piše na primer ,,Fashion&design'' i kada se otvori ta fioka, u njoj nema ničega. Kao ni u jednoj drugoj. A bilo ih je i pod nazivima Architecture, Painting, Animations... i ne bismo znale šta to predstavlja dok dečko iz obezbeđenja nije video da se mučimo (što i nije bilo teško uočiti, jer smo bile otprilike 2 od 4 osobe koje su u to vreme bile na izložbi). Nismo se sporazumeli baš rečima, ali nam je pokazao da se fioka otvori, a slika prikaže Dalijev 'deo' umetnosti kojom se bavio. Na primer, otvorimo fioku gde piše Moda i dizajn, i prikaže nam se njegov rad vezan za tu oblast.

Dali je na ovaj način voleo da predstavlja vreme - kao tečnost koja se prosipa, curi i brzo odlazi dalje...

Nisam slikala jedan deo, takođe jako interesantan. Naime, na jednom stubu se nalazi mala vetrenjača, a iza nje projektovana slika šatora sa prekrivačem koji se odvaja sve više kako vi jače duvate u vetrenjaču. Mnogo interesantan deo izložbe, ismejale smo se i Miljana i ja, a bogami i čuvar.

Ovu interesantnu stvarčicu sam prva ja otkrila! Naime, u drugoj sobi nalazi se kamera, koja reflektuje sliku u sobi pored. Ovde se ne vidi lepo, ali ta kamera napravi najrazličitije oblike koji takoreći ispadaju iz slike. Miljani je nosorog prošao tik pored butine, meni su iz glave ispadale kockice i loptice...

Zanimljiv deo promovisanja izložbe je taj da se određena dela nalaze na različitim lokacijama u gradu.

Najslađe sam morala da ostavim za kraj! Oduševile su me ove ilustracije. Najviše zbog svoje šarenolikosti, a potom i krajnje vrhunskog i talentovanog iscrtavanja.

Toliko su uvrnute, zanimljive i nedokučive glave umetnika!

Obožavam da se zagledam u sliku i samo razmišljam šta na njoj vidim, šta je to njemu moglo da znači, šta bi on pomislio da stoji pored mene i gleda isto to...

Zaključak cele priče je da je ovo bila najbolja izložba (kao i Oktobarski salon) na kojoj sam ikada bila!

Za kraj, ako vam nije bilo dosta Dalija za danas, skoknite na ovaj link da pročitate još neke zanimljive stvari o njemu!

Očekuje vas još postova sa putovanja u Italiju, čitamo se!