Prolećnom renesansom duha nazvala sam odmor u aprilu. Odmor, u smislu prolećnog raspusta. Ali pošto volim da ulepšavam (Jana, drugarica: ,,Danijelu gde god da odvedeš ona će da vidi neku lepotu, evo ona u ovoj čaši od plazma šejka vidi lepotu''), smislila sam kreativan naziv. Ili bar ja mislim da je kreativan. Kako god, pošto sam pod utiscima prelepo provedenog vremena, želim da bar delić tog osećanja prenesem na nekog drugog.

Shvatila sam da postoji toliko divnih momenata u životu za koje vredi živeti. Znate ono čuveno pitanje: ,,Koja je poenta života kad ćemo svi da umremo?'' E pa, poenta života je upravo ta – proživeti neopisive trenutke sreće i zahvalnosti pre nego što napustiš ovaj svet. Toliko je lepih stvari na ovom svetu, koje zaslužuju divljenje. I to nisu brzi automobili ili ekskluzivne destinacije. To je više nešto poput dana provedenog na selu, svakodnevice drugih ljudi koja ti je nepoznata ali ipak joj se diviš jer je tako ljudska. Za divljenje je branje cveća i pravljenje venčića, razgovori sa decom i slušanje njihovih međusobnih priča. Divno je fotografisati novom aplikacijom, koja od svega napravi umetnost, a što je najvažnije – prenese duh i emociju trenutka u kom je fotografija nastala. Uživanje je provesti vreme s ljudima do kojih ti je stalo. Ne spavati sama 5 noći za redom. Biti pospana ali s osećajem ušuškanosti i ,,lepe pospanosti''. Sreća je dočekati taj 18. rođendan, proslaviti ga sa društvom u vidu žurke i osećati se dobro u svojoj koži.

Naziv kafića: Ministarstvo kafe

Adresa: Strahinjića Bana 72a, Dorćol

Cene: Dodata slika gore; otprilike prosečne

Osoblje: gotivno

Enterijer: interesantan, sa puno zanimljivih detalja

Kao što je do sada možda bilo moguće primetiti, volim da istražujem različite događaje i prisustvujem raznim dešavanjima. Često kažem da takve stvari pronađu mene, a ne ja njih. Desi se nešto na internetu i prosto naiđem na tako nešto. Pod ,,tako nešto'' podrazumevam izložbe, projekcije filmova u kafićima, žurke, radionice, panele, diskusije...

Zimske kreativne radionice na fakultetu MEF (Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije) su bile nešto što je obeležilo jedan deo mog zimskog raspusta. Bila sam uzbuđena povodom radionica, jer su kursevi za koje sam se prijavila bili baš ono što će mi biti od koristi.

U ponudi su bili: nemački jezik, italijanski, poslovne veštine, freelancing, javni nastup itd...

Izabrala sam poslovne veštine i freelancing. Znala sam da će mi ove dve radionice koristiti, pa je to dodatno povećalo moju uzbuđenost.

Zbog zimovanja nisam mogla da prisustvujem prvom od tri dana trajanja radionica, ali to nije bilo ništa što u hodu ne može da se pohvata.

Što se tiče samog fakulteta, evo par reči iz mog ugla. MEF je privatni fakultet koji se nalazi na Dorćolu, izgleda jako moderno i savremeno, iznutra je veći nego što deluje spolja. :D Ljudi koje sam imala prilike da upoznam su bili srdačni i trudili se da svakom izađu u susret. Posebno mi se dopala prostorija koju zovu ,,klub'', gde smo odlazili na pauze, grickali perece i pili po čašu soka, usput razmenjivali iskustva i mišljenja.

Ova radionica je nešto što me oduševilo. Dolazio je predavač Miloš Radovanović, jedan od ajuspešnijih srpskih frilensera koji je bez ikakve zadrške delio sa nama tajne njegovog uspeha, moto kojim se vodi i šta misli o celoj priči frilensinga u Srbiji. Naime, šta je uopšte frilenser? To je zanimanje koje je u svetu dosta popularno, jer, reklo bi se, ima više dobrih nego loših strana. Frilenser je osoba koja radi preko interneta, sama određuje svoje radno vreme – uslov je da završi dat posao do roka koji ima. Sve ostalo nije u rukama poslodavca, već se tiče same organizacije vremena određenog frilensera. Postoje različiti poslovi koji se trenutno traže na ovom internet tržištu, a neka od najpoznatijih su: virtuelni asistent, grafički dizajner, copywriter... Ako vas zanima nešto više o ovim stvarima, izguglajte a možete mi i pisati na mail: girly.world452@gmail.com

Poslednjeg odnosno trećeg dana radionice imali smo malo takmičenje, gde je trebalo da osmislimo projekat i ubedimo investitore da treba da ulože baš u naš projekat.

Ovde smo saznali kako pravilno napisati CV, šta on treba da sadrži, zašto je važno motivaciono pismo... Sve dobijene savete smo primenili u praksi i sastavili svoj CV. Ovo mi je bilo posebno važno jer sada imam gotov CV koji mogu da šaljem onda kada za to bude potrebe. Da, imam 17 godina (uskoro 18) i imam svoj CV. Što više i nije toliko neuobičajena pojava. Omladina runs the world!!!

Započela bih priču o čitavom ovom događaju nakon nekoliko osnovnih informacija o Fridi Kalo. Ona je bila meksička slikarka, rođena 1907. godine. Sa samo šest godina obolela je od dečje paralize, zbog čega joj je desna noga bila deformisana u odnosu na levu, odnosno tanja. Nešto što je zaštitni znak nje kao ličnosti jeste bol koji je kroz život naučila da nosi na svojim leđima i u srcu, prihvativši ga kao deo sebe. Njene emocije išle su, reklo bi se, iz krajnosti u krajnost. Ili ekstreman bol, tuga i patnja, ili ogromna ljubav, sreća i ushićenost. Sličnim motivima i idejama obiluju i njene slike. Doživela je saobraćajnu nesreću u 18. godini života, imala 32 operacije nakon toga i vrlo malo izgleda za preživljavanje. Ipak, preživela je ali sve je to imalo svojih posledica. Majka joj je donela četkice i platno, kako bi se Frida spasila od depresije. Jedna od njenih čuvenih rečenica je: ,,Slikam sebe jer sam ja 'predmet' koji najbolje poznajem.''

O tome svedoči činjenica da je naslikala je 143 slike, od kojih su 55 autoportreti. Imala je buran ljubavni život, ali ubedljivo najveća ljubav njenog života bio je Dijego Rivera, takođe slikar.

Kasnije u životu, lekari su ustanovili da moraju da joj amputiraju nogu, na šta je ona uzvratila: ,,Šta će mi noga, ja imam krila''. Umrla je u 47. godini života.

U Institutu Servantes se organizovao razgovor sa ilustratorkom i autorkom knjige: Frida Kalo. Jedna biografija.

Ovo je bila jedinstvena prilika da čujem iz prve ruke šta ova zanimljiva mlada žena ima da poruči posetiocima. Pošto je Marija Hese španska umetnica, duplo sam se radovala prisustvu ovom događaju. U ove svrhe, Institut je obezbedio svim posetiocima koji ne govore španski da slušaju direktan prevod na srpski jezik. U razgovoru su učestvovale Marija Hese, autorka knjige, Jelena Stevanović (iz izdavačke kuće DIBIDUS koja je prevela knjigu na srpski) i naša umetnica Di Ujdi, za koju ranije nisam čula ali ispostavilo se da je jedna totalno prijatna, opuštena i simpatična osoba. Takođe i ona priča španski.

Tema razgovora: Šaputanja i predrasude - žene i kreativnost

Uživala sam u ovom razgovoru, a potom je usledilo otvaranje izložbe...

Zanimljiva činjenica, koja je meni posebno draga, jeste da sam prva kročila na izložbu kada su se vrata otvorila. Prosto sam smatrala to privilegijom i osetila se prelepo u tom trenutku. ☺

Koliko prostorija sa belim zidovima i izloženim eksponatima (u ovom slučaju ilustracijama) može da izgleda živopisno? Ne baš previše, složićete se. 

E pa, tu sam da tvrdim suprotno. Toliko me boja zapljusnulo, fotografija koje čekaju da dođem do njih i osmotrim ih što bolje. Kako uvek radim sve naopako, išla sam s kraja izložbe ka početku. Često to radim, dobijem skroz drugačiji utisak.

Za Fridu sam saznala prošle ili pretprošle godine, više se ne sećam na koji način. Znam samo da je mnogo gotivim u smislu njenog stvaralaštva, ali i autentičnog izgleda, upečatljivog lica i šarenolikih boja i dezena koje je nosila. Kad pomislim na nju, u glavi mi se stvori slika nje sa rozim cvećem na glavi, čupavim obrvama i zagonetnog pogleda.

Mislim da ono što je čini poznatom i toliko godina nakon smrti je broj žena koji se poistovećuje s njom, u bilo kom segmentu njenih emocija i života. Znamo da su žene jaka bića, koja su u stanju da podnesu mnogo više nego što bi se možda očekivalo. Baš takva je bila Frida. Baš takva je svaka žena na ovom svetu. Baš takva si i ti. :)

Poznato je da ju je muž Dijego često varao, čak je to učinio i sa njenom sestrom. Svi ti događaji ostavili su traga na njoj, tako da je i ona odlučila da će raditi isto što i on. Imala je afere sa muškarcima, ali i sa ženama, no ipak je Dijego Rivera ostao najveća ljubav njenog života. 

Poznato ime s kojim je takođe imala vezu jeste Lav Trocki, ruski političar.

,,Želela je mnogo za sebe. Uvek se plašila da će joj nečeg manjkati da ostvari svoj cilj. Ili svoje ciljeve. Manjak samopouzdanja, hrabrosti, odvažnosti. Šta ako je bude sputalo nešto čemu neće znati da se suprotstavi?