One day escape

Prvi jul
(diary section)

Mnogima nam je poznat izraz ,,groznica subotnje večeri''. Želim da doprinesem velikom, ooogromnom rečniku srpskog jezika i dodam novu reč: groznica subotnjeg dana. (To su manje-više tri reči, ali nećemo sada sitničariti!)

Moja groznica subotnjeg dana je počela već u 9h. Razbuđivanje, lagano uplovljavanje u vode novog dana. Razmišljanje o pakovanju, kupaćem kostimu, odevnoj kombinaciji. Sreća pa ne moram da se šminkam kad se negde spomene reč ,,bazen''! (Ne moram ja, realno, da se šminkam nikad ako to ne želim, ali volim.)

Prva stanica: bakina kuća. Ne treba mi mnogo do nje, nekih 30min prženja u gradskom prevozu. Bitno je da sam ponela knjigu, naočare za sunce, slušalice i vodu! Plan je bio porodično roštiljanje u vikendici. Po meni savršen način da se provede dan! Subota posebno, jer je najviše volim od svih dana. Čak i na raspustu, koji je za mene konačno počeo, obožavam subotu!

Ćaskanje sa tetkom i bakom, rashlađivanje posle napornog puta do nje :D. Uskoro stiže i tata, potrpavamo sve potrebne stvari u kola i krećemo.

Jedva sam čekala da dođemo da bih se što pre bućnula u bazen! Iskreno, više sam uživala dok sam bila sama u njemu, jer kad klinci dođu to je vriska, prskanje, potapanje i tako dalje... Zato sam u par navrata uspela da im se išunjam iz kandži i prigrabim par minuta mira i tišine u bazenu. Odrasli su bili zaduženi za ručak, odnosno roštiljanje. Kad bi mi dosadilo brčkanje, otišla bih na ležaljku, sunčala se i čitala.

Volim dane kada mogu da prigrlim sve sitnice i lepote života i divim im se. Zaista mislim da sreća jeste u malim stvarima, a zahvaljujući tome uvek ću imati čemu da se radujem!

Sećam se naše male izvidničke ekspedicije. Ja, kao najstarija sestra, morala sam da pazim da se ne ubodu na trnje, a da im opet bude zabavno. Klinci su bili poprilično srećni kad su se spustili trnovitim putem bez uboda (koji bi prošao kroz japanku)!

Tako da, rekla bih da je taj dan bio uspešan i da je ta subota bila baš, baš onako lepa i slatka. :)