Sigurna sam da nikada nije dovoljno reči o ženskim postignućima u različitim sferama i epohama života. Danas se bavim upravo ženama koje su doprinele u borbama za svoj narod i državu. Predstavljam vam šest izvanrednih, inspirativnih, hrabrih žena koje bi svima trebalo da nam posluže kao primer!


1.     ČUČUK STANA





Čučuk Stana nije bila, kako je mnogi možda prepoznaju, samo žena hajduk Veljka Petrovića. Kao mala, dobila je nadimak ,,čučuk’’ što u prevodu znači mala Stana. Ipak, uprkos svojoj fizičkoj visini/veličini – ono što je bitno je duševna veličina. Kao i svaka žena, obavljala je kućne poslove, odgajala decu, ali i ... sjajno baratala oružjem kao i jahanjem konja. Stana je govorila nekoliko jezika. Mnogo je volela Srbiju, ali nažalost umrla je u Atini, gde je i sahranjena. Drčna i neustrašiva, na prvi pogled se svidela hajduk Veljku zbog svoje hrabrosti kada mu je rekla: ,,Zar tvoji momci ne znaju Turke ubijati, nego devojačke darove krasti?’’ On je ostao zbunjen, s njim nijedna žena nije tako razgovarala. Brzo su mu objasnili da su njegovi momci poharali nekoliko sela i greškom odneli i devojačku spremu one koja je stajala pred njim. Zatim ju je Veljko darovao darovima i zaprosio rečima: ,,Sada sam te ja darovao, sada si moja!’’. Stanin stav je verovatno bio takav zahvaljujući njenom ocu koji je nju, zajedno sa dve sestre, oblačio u mušku odeću i odgajao da budu snalažljive mlade žene.



2.     MILUNKA SAVIĆ





Ova neustrašiva žena koja nam je svima poznata, rođena je 1890. godine u selu Koprivnica, u blizini Kopaonika. Učila je da čita, piše, računa, kao što je i pomagala roditeljima oko kućnih poslova i stoke. Kada je njen brat Milan dobio poziv za učešće u Prvom balkanskom ratu, ona je želela da se prijavi umesto njega. Ipak, na kraju se preobukla da bi izgledala kao muško, a svi su bili iznenađeni prilikom njene prve povrede kada su saznali da je Milun zapravo – Milunka! Istakla se kao izvanredan borac i bombaš, a važi za najodlikovaniju ženu-ratnika iz Prvog svetskog rata. Nakon ratova, svoj život je posvetila odgajanju usvojene dece.


3.     Sofija Jovanović





Sofija je bila uzoran učenik, maturant koji je voleo školu i šetnje Beogradom... Bila je jako mlada kada je izbio Prvi balkanski rat. Sa samo 19 godina je u njemu učestvovala. Takođe je učestvovala u Prvom svetskom ratu, a i preživela albansku golgotu i pridružila se vaskrsloj srpskoj vojsci u Grčkoj. U ratu je doživela povredu stopala i uprkos tome – nakon rata opet je obukla haljine, štikle i retko se pojavljivala u javnosti. Udala se za ratnog druga, a o njenom dostojanstvu i stavu svedoči njena pra-unuka koja kaže: ,,Baka je bila prava dama. Ponovo je obukla haljine i visoke štikle, ne znam kako je to uspevala bez polovine stopala. Posvetila se kući i nije tražila nikakve povlastice. O ratu nije pričala sem da je bio surov, užasan, ali da se za zemlju moralo dati sve, da je to bio dug otadžbini. Nije očekivala da joj otadžbina za prolivenu krv plati na bilo koji način. Bila je razočarana ratnicima koji su se posle rata laktali za privilegije. Tako je srpska Jovanka Orleanka ostala zaboravljena – naročito posle Drugog svetskog rata. Kada je umrla, u nasleđe sam dobila 13 ordena, pažljivo umotanih u čipkastu belu maramicu.’’ 


4.     Vasilija Vukotić





Vasilija je bila ćerka slavnog serdar Janka. Istakla se u Mojkovačkoj bici, 1916. godine. Otac je zadužio da izveštava vojsku o njegovim komandama. Kao hrabra devojka, preživela je i nagledala se svakakvih prizora: od strahota i ljudskih patnji do klanica. Posle rata nastavila je svoj život mirno, u Beogradu. Udavala se dva puta, i oba puta ostala udovica. Nije imala dece. Umrla je 1977. godine, sahranjena je u porodičnoj grobnici Vukotića, na Novom groblju, gde počivaju i njeni roditelji. Bila je vrlo obrazovana, izvrsno govorila ruski i francuski jezik. U balkanskim ratovima je, kao i njena majka, bila bolničarka. Posle rata je osnovala Žensko društvo ,,Kneginja Zorka’’.


5.     Lenka Rabasović





Još jedna od mnogih mladih duša i detinjstava koje je prekinuto ratom. Kako je njen brat Cvija proglašen nesposobnim za rat, oformio je na Tari četnički odred kako bi odbranio svoju zemlju. Lenka je u poslednjem trenutku pobegla austrougarskim vojnicima koji su je tražili u kući i pridružila se bratu u šumi. Brzo je naučila da rukuje puškom, nožem i bombom. Čak je i izvršavala određene kurirske zadatke. Preživela je teško ranjavanje, ali uprkos tome je oslobođenje 1918. dočekala sa puškom u ruci. Njen brat nije bio te sreće i poginuo je u borbi pred sam kraj rata. U jednom trenutku, kada su se razdvajali, brat joj je rekao: ,,Žensko si, uspećeš da se snađeš’’. Lenka je u ratu izgubila oca i braću Vladislava i Cvija. Druga dvojica braće, Božo i Nešo su preživeli, ali sa teškim ranama. Posle dve godine, heroina se udala za Mališu Rabasovića i nastavila život; rodila je pet kćerki i dva sina.


6.     Marija Bursać





Rođena u avgustu 1920. Uz brata je učila da piše, a kao svaka poslućna kćerka pomagala je majci u kući. U septembru 1942 primljena je u Savez komunističke omladine Jugoslavije. Pročulo se za nju zbog njene hrabrosti i požrtvovanosti kao bolničarke. Sredinom 1943 razbolela se od tifusa i lečena je u rodnoj Kamenici. Nakon ozdravljenja, vratila se u brigadu, ali ubrzo je ranjena i zbog posledica gangrene preminula. To se desilo kada je imala samo 23 godine. Proglašena je za prvu ženu narodnog heroja u Jugoslaviji.

*                  *                  *                  *                  *                  *                

VELIKI LJUDI NIKADA NE ISTIČU ČINJENICU DA SU VELIKI.
Nadam se da su vas ove skraćene verzije biografija srpskih heroina podstakle da poželite da se informišete o njima i njihovom životu više od ovoga što je napisano. Uprkos brojnih zasluga koje su za života ili posthumno dobile, sve ove žene vredne su odavanja počasti, divljenja, hvaljenja i pre svega: da ih ne ZABORAVIMO!
♡ Nađite me: ♡
instagram @blog.girly.world (moj ,,lični'' --> @kompletan.andjeo)
mail: girly.world452@gmail.com


facebook: https://www.facebook.com/girlyworld07
youtube: D & A channel
у 2 comments:
Ознаке: , , , , , , , , ,



Neverovatno šta sve stigneš da čuješ i saznaš dok sediš sam u kafiću... Uspela sam da čujem gospođicu koja je očigledno živela u Kanadi pa je zaboga toliko dugo bila odsutna da priča mešani engleski i srpski. Nećemo komentarisati kako to zvuči. S druge strane, krajičkom oka gledam  ljude koji prolaze ispred kafića. Oduševljavam se što me niko ne gleda čudno što sedim sama sa laptopom, pijem kafu, kuckam nešto i s vremena na vreme zapisujem na iscepani papir iz sveske jer sam zaboravila svoj lepi planer.. Ustajem par puta da zatvorim vrata jer sedim baš pored njih ali ni svež vazduh mi ne smeta, lepo je vreme. Lažno ili pravo proleće, nije bitno dok god je napolju idealna 14-stepena temperatura napolju. Stigla sam i da saznam za predstavu u BDP-u pod nazivom ,,Crna kutija’’. Slična filmu kojim sam oduševljena, Savršeni stranci, gde telefon počinje  da odaje tajne njegovih korisnika... Šta se dešava kad crna kutija počne da otkriva tajne?

A šta se tek dešava kad više od jednog popodneva provedeš u kafiću? Koliko priča i informacija možeš da se naslušaš? Je li brojivo?
♡ Nađite me: ♡
instagram @blog.girly.world (moj ,,lični'' --> @kompletan.andjeo)
mail: girly.world452@gmail.com


facebook: https://www.facebook.com/girlyworld07
youtube: D & A channel
у 5 comments:
Ознаке: , , , , , ,

Jedan od glavnih razloga posete Novom Sadu bila je izložba u Galeriji Matice srpske. Bila sam oduševljena kad sam u časopisu naišla na članak o izložbi i već počela da planiram odlazak. Bezmalo sam čak mesec dana unapred odredila odlazak, i to samo dva dana pre samog zatvaranja izložbe. Srećom, sve se savršeno poklopilo i tog četvrtog januara smo otišle putem Novog Sada. ☺


U prethodnom postu pričala sam vam uopšteno o avanturi i dogodovštinama, dok se danas koncentrišem na samu izložbu. Pre svega, moram već na početku da kažem da priznajem da sam imala određena očekivanja. Da li su ona i u kolikoj meri ispunjena, videćete ako nastavite da čitate...

Izložba: ,,Percepcije. Žena po meri društva?''



O izložbi
(sa plakata)

Izložba Percepcije. Žena po meri društva? postavlja u dijalog umetnička dela iz kolekcije Britanskog saveta u Londonu i Galerije Matice srpske u Novom Sadu. Iako su one hronološki i tematski različite, njihovim povezivanjem želimo da pokažemo da su muzejske kolekcije neograničeni prostori za istraživanja i nova tumačenja. Zajedničkim izlaganjem dela savremene britanske umetnosti i novovekovne i moderne srpske umetnosti, ona se mogu sagledati iz nove perspektive i pokazati se njihovi drugi, možda do sada zanemareni, kvaliteti i vrednosti.

U centru analize i tumačenja je žena - kao umetnica, kao društveno kategorisan pojam, kao objekat, kao subjekat, kao alegorija, kao ona koja posmatra i ona koja se posmatra. Odabrana umetnička dela britanskih umetnica zajedno sa delima srpskih umetnica i umetnika treba da podstaknu posetioce na razmišljanje o vanvremenskoj kategoriji tzv. ,,ženskih pitanja''. Da li su i koliko umetnice poznate javnosti u odnosu na njihove muške kolege? Kakav je položaj žene, posebno umetnice, nekada i sada? Kako društvo vidi ženu? Da li rodna ravnopravnost zaista postoji u praksi? Šta zapravo znači i kakve posledice ima konsrukt ,,žena po meri društva''?



Izložba svakako sama po sebi odmah na početku postavlja pitanja i ostavlja prostora za razmišljanje tokom samog obilaska. Naizgled slučajan, a ipak tako unapred promišljen potez mešanja savremene i moderne umetnosti dve tako različite a opet tako slične države kao što su Britanija i Srbija, već sam po sebi garantuje raznolikost u umetničkom svetu.






Ono što sam definitivno zapamtila jeste podatak da je delo iznad bilo PRVI PORTRET ŽENE KOJI JE NASLIKALA ŽENA. Katarina Ivanović kao autor, a ugledna žena sa slike je Anka Topalović Nenadović. Za ovu sliku se dugo verovalo da je na njoj kneginja Persida Karađorđević, ali je skorijim istraživanjima utvrđeno da je ipak reč o njenoj sestri, Anki.
Nije li to već samo po sebi zanimljiv podatak?




Zahvaljujući ovoj izložbi sam se podsetila i naučila neke nove srpske slikarke: Katarine Ivanović, Nadežde Petrović, naučila Danicu Jovanović, Ljubicu Sokić, Zoru Petrović...
Žene čiji je život i rad vredan pažnje, a meni se čini - nepravedno zapostavljen u senci: muških kolega, modernog vremena i savremene umetnosti?
Ostavljam na vama da dovršite rečenicu.

Biću iskrena: više sam uživala u delima koja su nastala pre više od 50 godina, nego u savremenoj umetnosti. Izdvojila bih samo jednu fotografiju koja me inspirisala i naterala da poželim da i sama imam takvu fotku (žena sa jajima na oko na grudima, koja sedi na crno-belom podu u zagasitoj garderobi). Više sam se nadala delima naših slikarki, objašnjenjima, smernicama za razumevanje... Uvek se lomim između misli - da li objašnjenje ubija umetnost? Razumem da nju svako treba na svoj način da doživi, ali kako je možemo razumeti i osetiti ako ne znamo ključne delove simbolike ili detalja iz života autora koji su svakako važni? Budimo iskreni, kad god neko od nas nešto stvara - on u to unosi sebe. Ma koliko mali taj deo bio, ipak je tu. Zato je važno da znamo nešto više o autoru pre nego što stanemo ispred njegovog dela. 

Stalna postavka - Galerija Matice srpske





Nisam sigurna da li moje oduševljenje stalnom postavkom novosadskog muzeja može verno da se pretoči u reči. Svako delo je izloženo sa toliko pažnje, vođeno je računa o detaljima, o vizuelizaciji, o veličini prostora, kombinaciji boja... Naravno, o svim tim stavkama se podrazumeva da se i inače vodi računa - ali ovde je to tako ukomponovano da deluje kao da umetnička dela jedna bez drugih ne bi mogla samostalno da (po)stoje.


Modernizam, iliti modernizmi kao moj omiljeni kutak muzeja. Na čak dva sprata je teško izabrati favorita, ali čim sam se popela i ugledala ovu prostoriju - znala sam da ću je najviše zavoleti.
Tu su slike Save Šumanovića, koje momentalo upadaju u oko i zahtevaju strogu koncentraciju mada se ujedno kao igraju sa vama. Što više želiš da gledaš likove sa slika i njihova lica, to ti se više čini kao da ti na čudan način izmiču...



Muzej odnosno Galerija Matice srpske je SVETSKI muzej koji vredi posetiti! Najiskrenije kažem, posetila sam mnoge muzeje, i u Srbiji i u inostranstvu, i ovaj u Novom Sadu je rame uz rame sa nekim od najlepših muzeja u kojima sam bila.
Da ne pominjem digitalizaciju, odnosno aplikaciju pomoću koje stanete na određeno mesto na izložbi, uđete u aplikaciju koja vam automatski aktivira kameru i pred vama je Sava Tekelija - vaš vodič ali i prvi predsetnik Galerije Matice srpske.
Sve u svemu, nisam se pokajala zbog posete i smatram da ni jedan odlazak u muzej ne može biti uzaludan.

Kako vam se dopala internet-tura kroz novosadski muzej?
Da li postoji neki muzej ili izložba kojom ste bili oduševljeni u poslednje vreme?

♡ Nađite me: ♡
instagram @blog.girly.world (moj ,,lični'' --> @kompletan.andjeo)
mail: girly.world452@gmail.com


facebook: https://www.facebook.com/girlyworld07
youtube: D & A channel
у 9 comments:
Ознаке: , , , ,
Jednodnevna novosadska avantura počela je već samim ulaskom u voz, u Beogradu. Da pričam o dogodovštini pronalaska beogradske železničke stanice? Možda znate, a možda i ne, vozovi iz Beograda ne kreću sa Glavne železničke stanice, već sa Prokopa - jedan poprilično udaljeniji deo grada. Već naslućujete da je vrlo lako izgubiti se ili zalutati. Srećom, meni se to nije desilo, ali skidam kapu turistima koji odluče da im voz bude primarno prevozno sredstvo po Srbiji jer sam se jedva i ja snašla. Beograđanka.
Okej, nastavljamo dalje.
Nekako se snađosmo Miljana i ja, uđosmo u voz i odvezosmo se do Novog Sada! (Ovolika upotreba aorista je vrlo retka u mom životu.) Red vožnje je bio tačan kao sat, pa smo nakon dva sata vožnje bile na svom odredištu. Novi Sade, stigle smo!



Prvo mesto koje smo želele da vidimo je Galerija matice srpske. Muzej u Novom Sadu koji je sličan našem Narodnom muzeju. Izložba koju smo posetile zove se Percepcije. Žena po meri društva. Saznala sam za nju iz ORIGINAL magazina, i iskreno, najveći povod za odlazak u NS bila je upravo poseta muzeju. Na kraju je to ispao fenomenalan dan za pamćenje, ali polako, we're getting there.

O samoj izložbi neću pisati sada, tako da znate šta da očekujete u narednom periodu. Pored izložbe, Galerija poseduje pozamašan broj umetničkih dela koja su u okviru stalne postavke. Zanimljiva činjenica je da je stalna postavka muzeja na čak dva sprata!
Moj omiljeni deo postavke jeste bio onaj pod nazivom MODERNIZMI.
U Galeriji možete naići na dela umetnika kao što su Sava Šumanović, Uroš Predić, Paja Jovanović...



Još jedan od, priznaćete, mnogobrojnih činjenica kojima sam se oduševila u vezi ovog muzeja je dečija soba u kojoj se održavaju radionice, razgovori i uopšteno deca uvode u svet umetnosti. Veliki plus za ljude koji su ovo smislili!


Mislite da sam prestala sa hvaljenjem novosadskog muzeja?! Nikako. Toliko je razloga koje treba istaći. Ni u jednom muzeju do sad nisam prisustvovala interaktivnom obilasku izložbe uz pomoć aplikacije. Postoje određena mesta u muzeju, koja su označena otiscima koraka, gde stanete i uperite telefon, a na ekranu se pojavi Sava Tekelija koji vas virtuelno sprovodi kroz izložbu, priča vam o delu koje gledate, kao i samom autoru. Sava Tekelija je bio prvi čovek u Srbiji koji je doktorirao prava, takođe je u narodu ostao zapamćen kao veliki dobrotvor - nakon svoje smrti je svu svoju imovinu zaveštao Matici srpskoj.



Ličimo?


Lepi izlozi, skrivene ulice, ljudi i atmosfera su ono što ulepšava jedan grad. Novi Sad sadrži energiju koja je potpuno drugačija od beogradske, ali na neki terapeutski način. Mislim da na naš brz tempo grada na koji smo navikli u Beogradu, Novi Sad udara potpunu kontru i tera te da usporiš, zastaneš, osmotriš, začuješ. Zaista, toliko je lepih trenutaka, ulica, kafića, izloga moglo i jeste prošlo neopaženo, samo jer smo bili suviše zauzeti da na njih obratimo pažnju.


Verujete li u sreću na fotografijama?
Da li ste ikada čuli ovo pitanje?
Što se mene tiče, sreća mnogo više govori od bilo koje reči. Nekad je samo potrebno prećutati je i prigrliti.



Kada bih morala da izaberem samo jednu fotografiju koja sadrži ceo taj dan u Novom Sadu - to bi bila ova ispod. Atmosfera, ulice, smenjivanje dana i mraka, lampice, zimska atmosfera, vojvođanske kuće, pivnice, kafići, ogolele grane...


Novosađani mogu da se pohvale i predivnim klizalištem! Ledena šuma je prelepo mesto da provedete vreme, pogotovo jer se i noću sija od rasvete. Vrvi od ljudi, svi čekaju svoj red za klizanje, u očima im se vidi koliko jedva čekaju da stanu na led. Posle ih čeka tezga sa slatkišima, a možda se odobrovolje pa kupe koju lizalicu više.


Mislim i da se ljubav vidi u očima. I kad ti svetlucaju od ljubavi i sreće, a pomalo i od suza jer je hladno, a trebalo je bolje da se obučeš. Pitajte me da ukratko opišem nešto, završiće se za par sati...




♡ Nađite me: ♡
instagram @blog.girly.world (moj ,,lični'' --> @kompletan.andjeo)
mail: girly.world452@gmail.com


facebook: https://www.facebook.com/girlyworld07
youtube: D & A channel
у 6 comments:
Ознаке: , ,


Obožavam trenutke kada neočekivano nađem pesmu koja mi postane omiljena za kratko vreme. Slušam je na repeat bez prestanka, dok se ne razbolim od nje i onda prestanem sa slušanjem... Srećom, često mi se desi da na neke dobre pesme zaboravim jer ih ,,slažem'' u mnooogobrojne albume po svim mogućim muzičkim sajtovima, od Deezera, do Youtuba i Shazama preko Last.fm-a i tako dalje... Dakle, razumete da je lako izgubiti se u svim tim pesmama i zapamtiti baš svaku.

Zato ovde pravim listu mojih omiljenih pesama u proteklih nekoliko nedelja. Obavezno mi pišite svoje omiljene pesme koje volite oduvek, ili ste ih skoro pronašli...

1. Tom Walker - Leave a Light On
 - iz nepoznatog razloga, pesma me podseća na kuću, dom, ušuškanost, lepe dane

2. Kaleo - All the pretty girls
-uvek me opusti, podseća na roze boju i cveće, nežna je i lepa

3. Marko Louis - Sunce
 
- marka louisa znam već neko vreme zbog emisije talija, svaka njegova pesma me oduševljava, spoj muzike, teksta i njegovog glasa je magija koja traje 3 minuta a deluje kao beskonačnost

4. Veliki Prezir - Samo tebe znam
- čula sam je u seriji jutro će promeniti sve, podseća me na seriju u kojoj sam uživala, ali i zasebna pesma i tekst me uvek oduševljavaju, ritam me razbuđuje 

5. Zen - Pusti me da hodam
- ne postoji reč da se opiše ovaj hedonizam slušanja pesme
- hvala JUTRU KOJE JE PROMENILO SVE (pesmu sam takođe čula u seriji)

6. Piso 21 & Micro TDH - Te Vi
- znate onaj zavodljiv latino ritam koji vas automatski oraspoloži?
ovo je takva pesma.

7. Chris Isaak - Wicked Game
- prepustim se melodiji; ne mogu da opišem koliko volim ovu pesmu i koliko mi prija
fun fact: neke pesme moj mozak pamti zajedno tako da ovu i sledeću (pesma ispod) uvek puštam jednu pored druge, tj jednu za drugom

8. Eric Clapton - Layla
- isto važi kao za wicked game

9. Coldplay - Yellow
- ponekad i nešto korisno nađem na instagramu - to važi za ovu pesmu
- coldplay ima tako divne pesme; ne znam zašto ranije nisam za ovu znala ♡

10. Asap Ferg ft Nicki Minaj - Plain Jane
link ćete naći ovde - nešto brže za kraj; obožavam da je slušam kad se vraćam iz škole, osećam se tako MOOĆNO

Volela bih da saznam koji su vaši muzički favoriti u proteklom periodu; šta ste novo otkrili, a šta staro slušali iznova?



♡ Nađite me: ♡
instagram @blog.girly.world (moj ,,lični'' --> @kompletan.andjeo)
mail: girly.world452@gmail.com


facebook: https://www.facebook.com/girlyworld07
youtube: D & A channel
у 4 comments:
Ознаке: , , ,


U nastavku vam otkrivam novi sajt za koji ni ja do skoro nisam znala, da bacite pogled šta imaju; možda vas nešto zainteresuje. :)

In the following text, I'll discover you new site that you might want to check out. The thing is that I neither didn't know about it, but it seems to have pretty nice clothes.
Continue reading
у 1 comment:
Ознаке: , , , , ,