Verujem da vas je dosta koji
su preispitivali sebe, svoje izbore i navike tokom trajanja karantina. Moguće
da ste došli do zaključaka kako postoji veliki prostor u vama
na kome treba raditi.
Upravo jedna takva misao je
i mene vodila da se zapitam: Gde odlazi moje vreme? Šta bih mogla da
uradim kako bih ga bolje iskoristila i pratila njegov protok? Da li su moje
tehnike učenja ispravne?
Moram da priznam da sam se sa ovim pitanjima isprva „borila“ sama, ali sam bila inspirisana da se njima pozabavim nakon online seminara (webinara) u organizaciji Centra za razvoj karijere.
U samo 45 minuta sam čula vrlo korisne savete i ideje, od kojih sam neke potom počela da primenjujem i čijim sam ishodom vrlo zadovoljna.
Za početak, zapitajmo se – ako uzmemo u obzir da nedelja ima 168 sati, oduzmimo i saberimo šta od toga odlazi na spavanje i na ostale svakodnevne aktivnosti. Uvidećemo da preostane dosta vremena, koje ne znamo kako da opišemo na šta je utrošeno.
Ponekad čak imamo osećaj kao
da je ono prošlo, bez našeg primećivanja.
To je, za mene, bio momenat
osvešćivanja koliko vremena oduzima recimo, Instagram. Iako je zabavna
aplikacija, gde može svašta da se vidi i sazna, ipak je dobro koristiti ga u
granicama normale. Pronalazila bih sebe kako besciljno skrolujem instagram
feed, znajući da postoje korisnije aktivnosti kojima bih se mogla posvetiti.
Koncizno svedeno, zapitajte
sebe:
Na šta
odlazi moje vreme?
Postoji
li bolji način na koji bih mogao da ga utrošim, od onog što sada radim?
Kako to
da postignem?
Još nekoliko praktičnih saveta:
• aplikacije za planiranje
vremena (Google Calendar; EverNote; Stay Focused)
• pomodoro tehnika
= 25 minuta aktivnog rada, 5 minuta pauze
• pravljenje rasporeda
• određivanje ciljeva +
određivanje prioriteta = kada odredimo koje su aktivnosti i zadaci koje želimo
da izvršimo, onda ih ređamo po principu prioriteta. Šta je hitnije i bitnije da
se završava – prvo je na redu. To je ta logika, koja se može primeniti, manje-više
na sve.
Još par reči o Pomodoro tehnici. Primetila sam na sopstvenom primeru efikasnost ove tehnike, jer podsvesno uvek znam da je vreme kada će biti pauza (makar ona trajala 5 minuta), doći vrlo brzo, što me samo inspiriše da još efikasnije radim i skoncentrišem se na određeni zadatak.
O
ciljevima.
Jedan izuzetno ličan primer
u vezi sa ovom stavkom sam ja sama sebi: jer ciljeve, što se tiče učenja u
karantinu, nisam sebi određivala. Razmišljala sam: Kako i dokle naučim,
dobro je. Kada sam se potrudila da odredim kojim ću se predmetima i u kojoj
meri posvetiti, a potom i odredila kratkoročne ciljeve vezane
za njih (podvući do određenog dela knjige; izvući beleške; napisati skriptu;
pisati beleške do određenog ispitnog pitanja) – skinula sam sebi
veliki deo tereta jer sam se bolje osećala, znajući da se u jednom momentu
posvećujem jednom predmetu/aktivnosti i da se time približavam cilju.
Tehnike učenja
Korisna tema za svakog
učenika i studenta, a takođe i aktuelna, jer nas uvek zanima na koji način
drugi uče i koja je zapravo tajna uspešnog učenja?
Moram da priznam da i sama
eksperimentišem u ovoj oblasti, ali da sam pronašla određene trikove koji mi
pomažu i uz koje osećam da je učenje uspešnije.
1. Učenje kroz podvlačenje + izdvajanje delova o kojima se govori sa strane.
Po pravilu, uspešno učenje
bi trebalo da se sastoji iz 3 čitanja. Jednog, bez podvačenja; drugog,
podvlačenjem ključnih reči; trećeg, uz podvlačenje ostalih bitnijih
informacija.
Iz ličnog primera, kažem da
nema uvek toliko vremena za učenje, tako da ključne reči ili kratka objašnjenja
pasusa na svakoj strani umnogome olakšavaju proces kada se vratim na neku
knjigu, koju sam već prelazila.
Takođe, određivanje važnosti
delova teksta po bojama markera uvek pomogne u razaznavanju važnosti
samog gradiva.
2. Samostalno pisanje skripti/beležaka
Lično sam otkrila da mi je
lakše i brže da kucam, ali neki predmet za koji ocenim da je korisnije ručno
pisati beleške, upravo to i uradim. Razlog je što često lakše pamtim vizuelno,
te uz razne crteže, strelice i skice učim + zabavnije je!
Što se tiče skripti, vrlo mi
je važno da mi „prođe kroz ruku“ gradivo koje treba naučiti, makar to bilo
i putem tastature. Uz to, postoje različite skraćenice ili šifre, ili čak
asocijacije koje sama sebi zadajem, što kasnije olakša pri ponavljanju.
3. Korišćenje
kartica/preglednih tabela/skraćenih verzija gradiva/akronimi
Što se tiče prve metode
učenja, pomoću kartica, ona se sastoji iz pisanja u skraćenoj formi najvažnijih
obeležja u vezi sa datim (ispitnim, npr) pitanjem.
Pregledne tabele uvek pomažu
kod razlikovanja gradiva koje je slično, ali ne sme se pomešati. Tako je meni
ova metoda pomogla prilikom učenja filozofije Platona i Aristotela; ili kod
radova i biografija određenih psihologa...
Skraćena verzija gradiva je
najuprošćenija forma onoga što treba imati na umu prilikom odgovaranja na
ispitu. Ukoliko znate da je ispit usmenog tipa, ovo dosta pomaže jer koncizno
možete imati najvažnije informacije u glavi, koje je vizuelno lakše zapamtiti
kada su npr napisane na papirima različitih boja.
Akronimi su mi pomagali u
učenju čak i dok nisam znala da se tako zovu. Zapravo, to je tehnika koju
koristimo da bismo lakše zapamtili neku informaciju u vidu pamćenja prvih slova neke složenije reči odnosno sintagme. Recimo: BDI - Britanski
dominion Indija. U srednjoj školi sam dosta koristila ovu tehniku, jer moj moto
kod učenja je: što kraće, to bolje (misleći na pamćenje što
kraće informacije, o kojoj se dalje razvezuje priča).
4. Dok
se ne preslišaš, nisi gotov/a!
Skloni sve. Nasumično se
ispituj, po ispitnim pitanjima ili na neki drugi način. Potraži pomoć
prijatelja ili porodice. Neka te neko drugi presliša. Možda najbolja opcija je
ponavljanje u paru, kada se sa osobom koja sprema isti predmet unakrsno
ispituješ – ti nju, pa ona tebe. Na ovaj način se mogu videti slabe tačke
i mesta gde škripi, i time se pozabaviti u vremenu pre ispita.
5. Ne odustaj!
Jeste, zvuči previše većviđeno,
ali verovatno najbolji savet od svih navedenih jeste ovaj. Jer, biće dana kada
se nećete osećati kao da možete da dostignete svoj zadati cilj, i biće dana
kada će se činiti da je previše svega. Baš u momentima kada se
osećamo preplavljeno, možemo iskoristiti trik za vraćanje u
sadašnjost, u najbukvalnijem mogućem smislu. Dovesti sebe u sadašnji trenutak
bi nam skrenulo misli sa puta opterećivanja kojim smo
krenuli. Nabroj 3 mirisa, 3 materijala, 3 zvuka koja u tom trenutku
osećaš.
Ponekad je bolje čak i
ostaviti učenje, prošetati se, uraditi nešto drugo, nego siliti se do krajnjih
granica, ako zaista ne ide.
Ali jednako je bitno setiti
se zbog čega radimo to što radimo; da se inspirišemo na koji
god način nam se učini prigodnim i da GURAMO DALJE!
6. Ne upoređuj se s drugima!
Priznajem, ovo je savet na
kome i sama želim da poradim. Ali kada razmislimo o logičnoj činjenici: da
svako ima svoj tempo i ritam rada, postaće lakše
osvestiti važnost neupoređivanja sebe sa drugima.
7. Nikada nećeš biti 100 ili 200% siguran!
Važnost shvatanja ove
činjenice je i za mene još uvek problematična, ali istovremeno shvatam njenu
svrhu i ideju. Kada pokušam da je projektujem na ostatak života, ne samo na
učenje, shvatim koliko je istinita.
♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡
*Verujem da je većina vas možda i znala dosta o ovim trikovima, savetima i tehnikama organizacije vremena i učenja, ali ponekad zaboravimo da ih upotrebimo ili nam je jednostavno potrebno neko gorivo. Zato verujem da svi možemo jedni drugima da budemo gorivo i inspiracija za poboljšavanje sebe, ali da pre svega uvek zapamtimo da na sebi radimo i sebe unapređujemo isključivo zbog sebe samih.*
Za kraj, zanima me kakva su vaša razmišljanja na ovu temu?
Koliko ste zadovoljni svojom organizacijom vremena?
Koje su tehnike i metode učenja kod vas najuspešnije prolazile?
(moj ,,lični'' --> @kompletan.andjeo)
mail: girly.world452@gmail.com
facebook: https://www.facebook.com/girlyworld07
Verujem da vas je dosta koji su preispitivali sebe, svoje izbore i navike tokom trajanja karantina. Moguće da ste došli do zakl...
