Pre par dana, jako čudno započeh svoj dan. Naišla sam na, naizgled, bezazlenu stvar, koja je u meni izazvala bujicu misli i osećanja. Preispitivanje je počelo rečenicom: ,,Ja sam danas uradila to i to. A šta si ti za danas uradio/la?".
Počela sam da razmišljam kolikom svesnom, a tek podsvesnom pritisku svako od nas podleže. Sve te subliminalne poruke, na granici svesti, koje nas napadaju sa svih strana.
''Da li si danas bio pRoDuKtIvAn i zašto ne?!
Šta si za danas postigao?
Uporedi se sa drugima i vidi gde su oni, a gde si ti?!"
Razmišljam o tome i shvatam da... Ne moram.
Ne moram da budem uvek sređena i dobro raspoložena.
Ne moram da se poredim sa drugima kako bi moj uspeh imao težinu.
Ne moram da spasim svet svakog dana, kako bih ga smatrala ,,uspešnim'' ili ,,dobrim".
Ne moram da pratim ritam drugih ljudi i u odnosu na njega ocenjujem svoj sopstveni.
Ne moram.
Isto tako, znaš šta još ne moram?
A šta ni ti ne moraš?
Ne moraš da budeš produktivan i savršeno organizovan svaki bogovetni dan.
Ne moraš da tri ili pet puta nedeljno ideš u teretanu. Idi dva, idi četiri. Koga briga?!
Ne moraš da se uvek ustežeš pred svojim omiljenim slatkišem; prelomi i priušti sebi to zadovoljstvo s vremena na vreme.
Ne moraš da izgledaš savršeno. I ne moraš da se uklapaš u standardizovane modele lepote.
Ne moraš da imaš deset najboljih prijatelja i ne moraš sa svima da se slažeš.
Ne moraš uvek da budeš tu za druge.
Jedino što MORAŠ je da uvek budeš tu za sebe.
E, baš ne moram.
by
Danijela - Girly World
on
18:40
Pre par dana, jako čudno započeh svoj dan. Naišla sam na, naizgled, bezazlenu stvar, koja je u meni izazvala bujicu misli i osećanja. ...
