Nije me bilo. Sad sam opet tu.

Odlučila sam da jedan odvojeni post posvetim objašnjenju zašto me nije bilo nekoliko meseci.
U suštini, ne postoji neki poseban razlog, a i šta god bih rekla bio bi izgovor. Da se ne lažemo.
Nisam osećala potrebu za pisanjem, nisam osećala da je to nešto što bih trebala da radim. I odlučila sam da ću pustiti da mi inspiracija sama dođe, kao što je i došla s početkom letnjeg raspusta i viškom slobodnog vremena.
Konačno imam vremena da se posvetim svemu što želim.
Napravila sam listu za narednih par postova, tako da unapred znam šta ću pisati i što se tog dela tiče, organizovana sam potpuno. :)
Potrudiću se da za najviše nedelju dana pročitam Sumrak 1. deo (ne znam zašto to do sad nisam učinila bar 500 puta, ali gledala sam film bar triput toliko...:D). Svašta nešto mi se mota po glavi i obožavam taj osećaj, kad ne znam na koju bih pre stranu!

Da se vratim na ono moje nepisanje. :) Sigurna sam da sam izgubila određeni broj čitalaca, mada to i nije toliko bitno. Bitnije je da sam ja sada spremna da opet pišem i vratim se na blog posle male pauze.
Objašnjenje nemam. :) Nisam imala vremena, nisam osećala da me pisanje i vođenje bloga ispunjava kao ranije.
Lažem kad kažem da nisam imala vremena. Možda i nisam, ali mogla sam da ga stvorim, izdvojim... Sat, dva nedeljno ne bi škodilo mojim ocenama i drugim obavezama koje sam završavala. :)

Bilo kako bilo, moja poruka za vas glasi da, ako ste autor bloga i ne osećate želju, volju i strast za pisanjem, nemojte to raditi. Nemojte preko svoje volje da pišete. Nemojte pisati samo da biste nešto napisali. Pišite zato što vam to pričinjava zadovoljstvo. Pišite jer volite. Pišite jer vas to čini srećnima. Pišite zbog sebe. Ne zbog drugih. :)

I da, u slučaju da nekog zanima... Naslovnu sliku sam ja lično fotkala negde u septembru, oktobru prošle godine kad je bio ovaj savršeni zalazak. Obožavam tu sliku! ♥

Inače, srećan raspust svima koji slave! Hahaha :D