Sreću je potrebno (po)deliti :)

Moja profesorka srpskog tvrdi da sreća nema smisla ako nema s kim da se podeli. Ja se slažem s njom.

Jer, šta meni znači da sam srećna ako nemam s kim da se radujem? Ako nemam kome da kažem: ,,Ej, znaš, desilo mi se to i to. Dobila sam peticu iz najtežeg predmeta. Javio mi se dečko koji mi se sviđa. Prošla sam važnu audiciju''. Potrebno je čuti ohrabrivanje, podstrek i lepe reči od drugih ljudi. Čovek se nije rodio da bi bio sam. Predodređeni smo da budemo u zajednici.

Pitate se šta me je inspirisalo pa sam počela razmišljati o ovakvoj temi?

Pa, na početku teksta, odnosno posta sam spomenula srpski. Uglavnom na tim časovima najviše uključim emocije (ako uopšte mogu tako da se izrazim). Pošto često radimo razne pripovetke, novele, bajke, svaka od njih me navede na razmišljanje. Iz svake izvučem neku pouku. Koju možda drugi ne vide. Ili koju svi vide. Nije ni važno.

Hoću da vam kažem. Ako u vašem okruženju (odeljenju) postoji devojčica/dečak koji je stalno sam, ne priča puno i gotovo uvek je nekako šćućuren(a) - pričajte s njom (njim). Priđite i započnite neobavezni razgovor. Pohvalite njegove uspehe. Ili kosu. Ili oči. Bilo šta. Samo mu nešto recite. Neka se ne oseća usamljeno. Neka i on dobije slobodu govora, koju već ima, ali je ne koristi.

Ljudi, volite se! Ne dopustite da vas mržnja otruje. Radujte se lepim stvarima. Ružne zaboravite.

Volim vas puno i želim vam uspešnu i osmesima ispunjenu radnu nedelju!

Kad si srećan i kad želiš s drugim deli(ti) sreću tuuu <3

Znam da je ovaj post malo kraći, nisam puno toga rekla ali jednostavno sam imala potrebu da napišem ovo i podelim s vama. ☺