Verujem da će slike ovde govoriti umesto mene, tako da neću previše daviti. Moja drugarica Anđela (njen blog pogledajte ovde) i ja smo prisustvovale fotografisanju za jedan događaj koji se sprema u budućnosti, više informacija o tome ćete uskoro saznati. ☺
Verujem da će slike ovde govoriti umesto mene, tako da neću previše daviti. Moja drugarica Anđela (njen blog pogledajte ovde ) i ja...
Početkom juna, na jedan vikend sam ,,pobegla'' u Čačak sa najboljom drugaricom. Ona je ranije tu živela, pa su se okolnosti poklopile i išle u našu korist tog vikenda.
Sve je počelo u petak, 8. juna. Toliko lud dan za mene... Škola, matura najboljoj drugarici Ceci (znam da čitaš ovo, ly guurl!), i kao šlag na torti - odlazak u Čačak, u 22h uveče.
Našle se Katja i ja (ili bolje da kažem našla me), otišle u stan, popile kafu i ubrzo krenule na DUK festival, koji je i bio glavni razlog našeg odlaska. Ali, kao što sam već rekla, razloga je bilo više... ☺
Prvo veče je nastupao Smoke Mardeljano i Bad Copy.
Inače, DUK festival predstavlja događaj posvećen takozvanoj ,,urbanoj'' kulturi, odnosno hip-hop i rep muzici, break dance-u (održavala su se takmičenja), uličnoj umetnosti odnosno grafitima i tako dalje... Po meni je ovo jedan odličan događaj koji uz taj underground fazon promoviše i sam grad, jer Srbija nije Beograd.
Druge večeri su nastupali tehno di-džejevi, Marko Nastić i Lea Dobričić. Fenomenalno veče. Volim ovaj tip muzike i ovakve žurke jer se izđuskam i nauživam.
Trajanje: do 3, 4 ujutru.
(Imale smo dogodovštinu sa taksijem: Katja zvala, on došao, dok smo mi stigle do saobraćaja i ulice, čovek ode... i to nama ispred nosa :( )
Pored noćnog života koji smo vodile, tu je i dnevni... Preko dana bismo slušale muziku, šetale po gradu, čitale ili jele... I blejale sa njenim društvom iz rodnoga grada.
Upoznala sam neke nove kul ljude, neke sam već znala pa smo obnovili poznanstvo, i tako to... Bilo mnogo kul. :D
U nekim trenucima dosade (što je bilo preko dana, kad tek ustanem) - jer nema TV-a i neta; uzela bih da čitam nešto. Išlo je do te granice da sam krenula kao parazit da njuškam po stanu, ne bih li našla nešto što će utoliti moju čitalačku glad... I našla sam - NORVEŠKU ŠUMU. O njoj sam vam pisala u ovom postu.
Prisustvovala sam i kućnoj žurci koja je isto bila sjajna. ,,Zagrevanje'' za DUK. :D
Beograd i školske obaveze svakako nisu mogle da popuste bar ovaj vikend, pa smo tako morale da vežbamo matematiku... za pismeni... :(
,,Prošetala'' sam, za mene, neuobičajeni outfit, kojim sam zapravo bila oduševljena.
Nakon dve večeri festivala, treće smo provele na 18. rođendanu Katjinog druga iz škole. Iskreno govoreći, to je jedan od boljih rođendana na kojima sam bila. A pošto je 2018. godina u mome životu godina proslava 18. ROĐENDANA, znači da sam ih bila na doosta.
Eto... ☺
Ovu fotku ste videli na insta, a ako niste - to znači da me ne pratite i da to pod hitno mora da se menja!
Početkom juna, na jedan vikend sam ,,pobegla'' u Čačak sa najboljom drugaricom. Ona je ranije tu živela, pa su se okolnosti po...
Inspirisana raznim uticajima (prijatelja, posta jedne devojke gde kaže da joj je omiljena rubrika u Hej! časopisu HelpMe itd...), odlučila sam da je pravo vreme započeti novu rubriku na blogu.
Jednom u nekoliko nedelja ću izdvojiti vreme i posavetovati/odgovoriti/dati svoje mišljenje na pitanje ili problem koji neko ima. Nisam školovani psiholog, već sam devojka od 18 godina, mada smatram da sam poprilično zrela osoba i merodavna da bar u nekoj meri pomogne i da savet onome kome je potreban.
Pitanja i probleme možete slobodno pisati anonimno, nije ni važno ko je autor. Važno je samo da se sporazumemo i komuniciramo, jer je uzajamna podrška važna. Čak i na internetu. Odnosno, na internetu posebno! ☺
• ostavljam vam da me ,,zatrpate'' komentarima, pa se čitamo u narednom postu! • dakle, sve oko čega biste voleli da popričate, imate nedoumicu oko nečega, muče vas ljubavni problemi, roditelji, drugarice, upis u srednju/fakultet... pišite mi baš bilo šta! Rado ću pomoći koliko mogu. ☺
Inspirisana raznim uticajima (prijatelja, posta jedne devojke gde kaže da joj je omiljena rubrika u Hej! časopisu HelpMe itd...), odlu...
Odlučila sam da podelim utiske (ili bolje da kažem oduševljenje) ovom knjigom, i to tek tako, tu negde oko ponoći. Nemam nikakav plan kog se držim, niti određeno šta ću reći. Samo ću da pustim prste da klize po tastaturi, a misli da se množe i uobličavaju...
Prvo što mi pada napamet u vezi ,,Norveške šume'' i mog čitanja ove knjige jeste vremenski rok, koji iznosi 7 dana. Da, znam, nevažna činjenica za većinu ljudi, ali napomenula bih je. Čisto onako.
Haruki Murakami je japanski pisac, a Norveška šuma je njegovo najpoznatije delo. Proguglajte ako vas zanima biografija, nisam ja Vikipedija! Tu sam kao obični čitalac da podelim mišljenje. (Ups, pms i dalje šalje svoje hormone... Izvinjavam se.)
Čovek je dobar pisac zato što je njegovo pisanje toliko pitko, lagano za čitanje, ide kao neko toplo mleko... Koje mogu da pijem ceo dan, a da ne osetim vreme kako prolazi. Tako bih ga opisala.
Moja profesorka srpskog (i uz to najjača žena u školi), Tamara Krečković, kaže da je knjiga DOBRA ako se uz nju smejete, ako vas zabavlja. I nje sam se setila u trenucima kad bi me rečenice iz knjige zasmejale. A desi se i taj momenat kristalne suzice koja preti da se otkotrlja iz oka niz obraz... Znači - momenat emocija postignut!
Radnja se odvija u Tokiju, krajem 60-ih i početkom 70-ih godina. Ovo je vrlo važno napomenuti, jer sam tokom čitanja imala utisak kao da se cela priča odvija ovog trenutka, negde u Japanu. Totalna savremenost i mogućnost dešavanja svega istog.
A šta se to dešava? Imamo lika u knjizi koji se zove Vatanab ili Vatanabe (valjda je tako, uvek je bio u vokativu kad se spominje u knjizi), koji je student. Pratimo njegov život. Koji nije uvek previše uzbudljiv; ali čak i u njegovim ,,dosadnim'' danima, nekako je zabavno. Studira... hm. Ne zna ni on šta studira. A svakako time nije ni nešto posebno oduševljen niti okupiran. Nešto oko grčke tragedije, štatijaznam. Pratimo odnos njega sa Naoko, to je jedna devojka... Ne mogu da objasnim odakle se znaju, a da ne spojlujem. Uglavnom, oni su zaljubljeni, ali ona ima ozbiljne psihičke probleme, pa je većinu vremena u nekoj čudnoj ustanovi gde ljudi imaju poseban način života kako bi ozdravili. Nije bolnica, ali nije ni klasično ,,prihvatilište''.
E, da. Tu je bitno i da se kaže da je to vreme revolucije i promene sveta.
Naš junak, Vatanab (o, Bože, kako mi je čudno tako da ga zovem), upoznao je na faksu drugu sjajnu devojku Midori. Ona je hrabra, radoznala, neobična devojka koju on sve više upoznaje i s kojom provodi sve više vremena...
Svaki lik je odlično razrađen, ima svoj prostor taman koliki mu je potreban, i uverljiv je. Baš svaki lik. Midorin umirući otac. Reiko, velika podrška Naoko u ,,bolnici''.
Šta mi još pada napamet jeste zapažanje i interesovanje o japanskoj kulturi i načinu života tokom čitanja. Takođe, dosta se spominje hrana, odlasci u restorane, neka (nama odavde) nesvakidašnja jela, koja su čak i kad su nezdrava opet... zdrava. Zato su Japanci vitalni i žive 200 godina. Da, daaaa...
Sviđa mi se što je naš glavni junak u više navrata spomenuo Velikog Getsbija - kaže da ga oduševljava ta knjiga i da joj se često vraća. Čak je spomenuo da je bilo dana kada bi uzeo Velikog Getsbija, nasumično okrenuo bilo koji deo i pročitao. I kaže: ,,Nikad me nije razočarao''.
Prosto. Ova knjiga je jedna divnoća od knjige. Hvala, Murakami.
Pružiću šansu sebi da bolje upoznam ovu državu, možda još neke pisce, odgledam par vlogova sa neta...
E da, imam i jednu muzičku preporuku gratis:
The Far East [Easy Listening, World, Asian, Chinese Japanese, Buddha, Chill Out Music]
Odlučila sam da podelim utiske (ili bolje da kažem oduševljenje) ovom knjigom, i to tek tako, tu negde oko ponoći. Nemam nikakav plan ...
Iako je ,,tek'' maj (ili bolje da kažem već?!) mislim da za mene 2018. godina predstavlja godinu promena. Najpre, inspiraciju za razmišljanje o ovoj temi pronašla sam u svojoj ulici; postepeno su počele rušačke sile da preuzimaju kontrolu. Razrušiše (davno) napuštenu kuću na autobuskoj stanici kuda prolazim svakodnevno. Potom, nekoliko meseci kasnije, još jedna napuštena kuća u ulici je srušena. Pa onda nedugo zatim, primetim da je komšija isekao živu ogradu koja je predstavljala ogradu (logično :D) i da zida novu sa ukućanima.
I tako, malo po malo, dolazilo mi je u glavu kakve su to promene koje su mene obeležile u ovoj godini.
Mogu da s ponosom kažem da nikada nisam bolje i lepše izgledala, prvenstveno sebi. Sa dobrim izgledom, ide i dobro osećanje, iako sam se generalno uvek dobro osećala u svojoj koži, sem u trenucima slabosti. Naime,
šta se desilo?
Uzela sam stvar u svoje ruke. Odlučila da smršam par kilograma. Tu ideju imam u glavi već godinama - često nešto pokušavam, krenem, stanem... Kilaža varira, gore-dole. Ali nikad ne stignem do one tačke do koje želim.
I još uvek nisam, taj put nije završen. Ali je bliži kraju nego što je ikada bio. Tako da, promena broj 1: mršavljenje!
Promena 2: skraćivanje kose
Govoreći o promenama u spoljašnjem izgledu, ne mogu a da ne spomenem svoju novu frizuru. Generalno, smatram sebe osobom koja se ne boji promena. Tako da sam vrlo samouverena tog nedeljnog popodneva otišla u frizerski salon i pokazala sliku onoga što želim. Kosu sam dooosta skratila, ali ni jednog trenutka mi ne beše žao.
Da li postoji razlog tome? Pa i ne baš. A možda i da. Želela sam to, još od prošle godine. Ali nikako da se desi neki ,,okidač'' koji bi me definitivno naterao na to. I znate one kliše priče da se devojke posle raskida ošišaju? Realno, ne pomaže kosa da se ti bolje osećaš, ali osećaš se fizički rasterećenije, a samim tim i psihički. Možemo da kažemo da je i ovaj razlog kod mene malo uticao. :) Ali glavna je bila moja volja i ljubav prema novoj promeni i novoj meni.
Promena 3: punoletstvo
Napunila sam i tih famoznih 18 godina. Formalno sam postala odgovorna za svoje postupke, iako sam i do sada bila odgovorna u svakom smislu te reči (šta ću, moram biti realna!). Nisam se probudila 3. aprila (dan posle mog rođendana) i ugledala sasvim, kompletno novu osobu u ogledalu. To sam i dalje bila samo ja.
Ali lepo je proslaviti i uživati u rođendanu i spremati se i biti lep(a) sam(a) sebi!
Promena 4: vožnja
Možda nije fer da sada o tome pišem unapred, jer još nisam položila vozački ispit, ali svakako hoću! Evo, dajem i javno obećanje, koje sad ne smem da ne ispunim. :D
Već znam da ću biti dobar vozač. Možda bude nekad neki snimak, pa vam dokažem. :D
Promena 5: raskid
Razmišljala sam da li da spomenem ovu stavku, ali na kraju ipak odlučih da hoću. Jer je raskid sasvim normalna i prirodna stvar, kao i bilo koja prethodno navedena. Ne želim da se bilo ko stidi toga. Jeste bolan i težak period, ali preživi se, kao i sve ostalo. Tako da, rečenica koju imam da kažem na ovu temu: Preživela sam raskid!
U suštini, hoću da vam kažem i objasnim da promene kreću samo i isključivo od nas samih. Mi smo ti koji gospodarimo sopstvenom sudbinom (wow, kakva filozofska izjava). Odlučujemo kakav će nam dan biti. I život.
Ne plašite se promena! Svaki dan može da bude ,,vaš'' dan, i svaka godina može da bude ,,vaša'' godina.
Iako je ,,tek'' maj (ili bolje da kažem već ?!) mislim da za mene 2018 . godina predstavlja godinu promena . Najpre, inspir...
Zapravo... Na kraju svih krajeva, sve se vrti oko nas samih. Odnosa koji imamo sa sobom.
Jako je važno da se volimo. I međusobno, ali i sami sebe.
Provoditi vreme sa sobom. Umeti udovoljiti sebi i svojim potrebama. Opustiti se. Počastiti.
Zadovoljavati malim stvarima, ali uvek biti gladan za još.
Muzička podloga za post:
Bitipatibi - Mi smo od šećera
Hoću da znaš da je u redu da ostaneš petkom i(li) subotom uveče kod kuće, čitajući knjigu ili preslušavajući (novi) album Arctic Monkeysa ili Childish Gambina. Okej je da ugađaš sebi, napraviš kupku i ostaneš baaš dugo.
Ili da ostaneš sam sa svojim mislima, vratiš se u prošlost, rasplačeš se. Ili samo gledaš u plafon. Bez bilo kakvih misli i opterećenja. Samo si tu, gledaš i dišeš.
U redu je i potrebno je da se gledaš u ogledalo i budeš zadovoljan onim što vidiš. Ako nisi, uradi sve što je u tvojoj moći da ispraviš određene fizičke nedostatke.
Nikada se nije više pisalo i potenciralo to čuveno samopouzdanje. Ali, fora je u tome što ono potiče iz ljubavi prema sebi. Ne egoističnoj i narcističnoj. Već onoj lepoj, kakvu osećaš prema drugom ljudskom biću.
Lepo je da upoznaješ sebe kroz situacije kroz koje prolaziš. Da se odvažiš i putuješ sam. Da ti ne bude glupo da sediš u kafiću, potpuno sam sa sobom i piješ kafu. Čitaš knjigu. Visiš na tumblr-u. (Namerno nisam rekla instagram, ta aplikacija nije za opuštanje :D Možda i jeste, kad gledaš prave stvari)
Da ne spominjem prelep osećaj kada se nakon tuširanja namažeš kremom, pa mirišeš kroz celu kuću, onda legneš i zaspiš najmekšim snom. (Smisliću reči koje ne postoje, jer - što da ne?)
Postoji jako lep stih iz pesme Teenage fantasy: I need to grow and find myself before I let somebody love me Upravo tako. Želim da upoznam sebe na još načina, da se zavolim još više - pre nego što budem u stanju da dozvolim nekom da me voli. Da me stvarno voli. :)
Zapravo... Na kraju svih krajeva, sve se vrti oko nas samih. Odnosa koji imamo sa sobom. Jako je važno da se volimo. I međusobno, ali...
Kod mene važi pravilo da najinteresantniju muziku i izvođače pronađem baš onda kad treba da učim.
Podelila bih s vama neka moja otkrića koja sam pronašla u poslednje vreme, čisto u slučaju da postoje ljudi koji vole da eksperimentišu s muzikom koliko i ja. :D I da slušaju nešto novo.
*Naglasimo to da slika nije povezana posebno s ostatkom posta ali... oprostićete mi. :D Inače, ovo je Jugoslovenska kinoteka.*
1. INNA - Nirvana
Kad naučim ovaj španski deo refrena, onda ću do kraja da se gasiram uz pesmu :D
2. Senidah - Slađana
Znam da svi znaju ovu pesmu. Meni je u početku bila jako odbojna, a čula sam je maltene među prvima. I onda kad je polako taj hajp oko pesme splasnuo, e onda mi se dopala. Opasno.
3. The Mamas & The Papas - California dreamin'
Nemojte odmah da osuđujete kad vidite preloš kvalitet videa. Ovu pesmu sam čula u Forrest Gump-u i setila se da me podseća na pesmu Plavog orkestra - Neka ljubi se istok i zapad. I tako, jer obožavam ovu domaću (iskopiranu?) verziju, počela sam i ovu da gotivim.
4. Charlotte Cardin - Dirty, dirty
5. Taylor Swift - Delicate
Verovali ili ne, ovu pesmu mi je otkrila mlađa sestra (8) i baš mi se svidela. Još je prati i interesantan spot tako da - pun pogodak.
6. Bad Wolves - Zombie
Obrada pesme The Cranberries-a. Po meni odlična. :)
7. Nicky Jam & J Balvin - X (EQUIS)
Kad krenu da se vrte ove pesme sa regeton ritmom, znam da je leto tu blizu, iza ćoška. :D
Ne mogu da se kontrolišem a da ne mrdam kukovima uz ovaj ritam. Svaki put me razmrda.
8. Janelle Monae - PYNK
Pošto je roze boja skroz moja boja ovog proleća, saasvim je prirodno i da mi se dopada ova pesma, a i spot. ☺
9. Hippo Campus - boyish
Ma gotiva. Gledajte, slušajte. Javite utisak.
10. Of Monsters And Men - Little talks
Desilo se to da znam ovu pesmu, melodiju, sve ali jedna je od onih koje nikad nisam povezala s nazivom i grupom. Evo, sada jesam. :D
11. Bitipatibi - Mi smo od šećera
Jedna jako čudna pesma, kojoj ne čujem tekst i dalje (ali našla sam ga netu i divan je). I pored te čudnovatosti, meni je ovo prelepo. Nesvakidašnje.
12. Kas:st - What I like about you is what I imagine
Tehno ritam, ali nešto sporije. Meni prija. Podseća me na kišni dan. I sviđa mi se naziv. :)
