Ovu postavku u Galeriji ULUS, u septembru ili oktobru 2017. godine posetila sam sasvim slučajno. I drago mi je što je splet okolnosti bio takav da me put odnese ka ovoj adresi.
Naime,
šta se desilo: sa drugaricama sam savršeno isplanirala dan – da posetimo izložbu ,,Trenuci posmatranja'' Edgar
Dega, a potom sednemo u kafić i ispričamo se. Kada smo stigle do Galerije SANU,
imale smo šta da vidimo. Majstore koji razmeštaju izložbu, praveći od nje nešto
sasvim drugo. To sasvim drugo bih
rekla da je najpre bio džumbus, pa tek posle naredna postavka. Ništa, rekoše
nam da su ranije sklonili izložbu jer su im tako tražili.
Pogledam malo oko sebe, onako
polu-iznervirana, i ugledam odmah preko puta ovu postavku. I shvatim da dan
nije skroz propao. Odnosno – da nije uopšte propao!
Nažalost, ne sećam se imena izložbe
niti ko je za nju odgovoran, sve što znam je da mi se neopisivo dopala.
Najverovatnije zbog svih ovih cvetnih, razigranih detalja, veselih boja koje te
vraćaju u proleće, šarenolikosti i vedrine kojom je prostorija odisala.
Volim te trenutke spontanosti kada se desi nešto neplanirano, što opet ispadne divno. Posle ove izložbe, otišle smo u Kafeteriju, popile divnu kafu, vodile interesantan razgovor i jednostavno uživale u tim ,,ukradenim'' trenucima jednog četvrtka. Da, gotovo sam sigurna da je bio četvrtak.
Nekada život sprema mnogo interesantnije stvari za nas od onih koje smo sami za sebe odabrali.
Ovu postavku u Galeriji ULUS, u septembru ili oktobru 2017. godine posetila sam sasvim slučajno. I drago mi je što je splet okolnos...
