Oktobar već prošao ?!

Kao što vidite, 10. oktobra sam se spremala za odgovaranje iz francuskog. ☺ Imalo je efekta - dobila sam 5 (jedina u odeljenju, jeej :3)

Kad sam videla ovo, odmah sam se uhvatila za telefon i fotkala. Obožavam ovako zanimljive natpise pored kafića☺ Nešto takvo sam videla i na Tumblr-u:

Bila sam na dve predstave ovog meseca: Ljubavnici i Pevaj brate. Obe su bile odlične, na ovoj drugoj me boleo stomak od smeha :D

Znam da je loš kvalitet, ali šta da se radi... :(

Ne može ni sve da bude divno, bajno i sjajno. Ovim prizorom nisam bila ni malo oduševljena.

29. sam bila na rođendanu kod dve male sestrice od ujaka☺

Za sve ljubitelja slatkiša: evo vam da ogladnite malo :D

Svidela mi se dekoracija ili šta je već ☺

Ovo je neka kao umetnička hahah, šta ja znam :D

Nisam odolela kad sam videla svu onu decu sa zanimljivim maskama, pa sam i ja poželela da me animatorka maskira ☺

I ovo je valjda neka kao ,,umetnička'' :D

Nebo je bilo nestvarno lepo kad sam išla na sajam. Šteta što se to ovde ne vidi baš najbolje.

Morale smo drugarice i ja da se potpišemo :D

Danijela u svom prirodnom okruženju :-D ☺

Tako je! ☺

Obožavam Pariz i danas sam naišla na jedan kafić koji je skroz u stilu pariskih kafića. Bilo je jutro, oko 9h. Morala sam do grada na neka testiranja... Pošto sam imala dovoljno vremena do početka tih testiranja, sela sam ovde sa mamom i popila toplu čokoladu. Pročitale smo novine, natenane popile svaka svoje piće, lepo pričale i provele predivno subotnje jutro. :)

P.S. Ove dve slike nisu moje ☺

Veče. Vraćam se iz grada. Glavom mi se vrzmaju razne misli. Od toga koliko mi je epizoda omiljene serije ostalo da pogledam do kraja sezone, pa do predmeta koje moram da učim za sledeću nedelju. Kada su napolju niske temperature, dok dišemo stvaramo onaj oblačić magle od daha. To me nekako odvraća od svih briga i razmišljanja, i prebacuje na jednu sasvim drugu temu.

Hladnoća.
Jedna naizgled bezazlena reč, a opet, može se posmatrati iz raznih uglova.
Ona me navodi da razmišljam o tome kako nije zapravo niska temperatura ono što je zaista hladno napolju. To su ljudi.
Sve se više pretvaramo u robove sopstvenih navika i načina života. Postajemo opsednuti svim drugim stvarima u životu koje nisu bitne toliko, kao prave, istinske vrednosti. A šta su istinske vrednosti?
Ako pitate mene, to su ljubav, prijateljstvo, razumevanje... Sve ono što ulepšava život.
Međutim, ovaj svet se nekako pretvara u mesto koje više ne odiše ljubavlju. Ima ljudi koji sreću vide u malim stvarima - nije da nema. Samo je tužno što taj broj nije srazmeran broju ljudi koji su površni i sebični.
Šta nas košta da ulepšamo nekome dan? Da ustanemo u prevozu baki koja se vraća s pijace? Ili da se, u prolazu, nasmešimo devojčici koju mama vodi u vrtić? Ili da najjače zagrlimo mamu?
Zašto su ljudi postali toliko hladni i otuđeni?
Zar nije lepo znati da si ti razlog nečijeg osmeha?




Ne znam, ja mislim da bi trebalo više da se posvetimo komunikaciji s ljudima u našem okruženju. Da pružimo više pažnje svojim najbližima. :)

Jovana Rikalo photography

Danas radim collab iliti zajednički post sa divnom Kaćom sa bloga fashionholicyeahh.
Njen blog ---> Fashionholic-yeahh. 

Dogovor je da ja živim jedan dan kao da sam ona, da radim stvari koje ona inače radi vikendom i da vas sprovedem kroz taj svoj-njen jedan dan. :D
Znači jedan dan sam ja ona, a ona je ja.
Nadam se da ste razumeli haha ☺

Prvo što uradi kad ustane jeste, naravno, da jede. :) Ne bira šta jede, nije ni bitno! Hahha :D

U tinejdžerskom dobu, naše raspoloženje podložno je iznenadnim promenama. U jednom trenutku smo nasmejani, svet je super, a u drugom nas sitnica razljuti i besni smo na ceo svet.
Sigurna sam da vam je ova situacija poznata.
Devojke su pogotovo promenljive što se raspoloženja tiče :D
I onda nas ti naši hormoni dovode do raznih neprilika. Jedna od njih jesu česte svađe i nesuglasice s roditeljima.

Potrudiću se da jednom nedeljno objavljujem postove ovog tipa gde ću sesti za komp, napisati ono što mi leži na duši i to podeliti s vama :)
Nadam se da ima među vama onih kojima je stalo do sadržaja nekog bloga, a ne samo da se izreklamiraju. :)





Današnja tema su prezahtevni profesori.
Svi znate na šta mislim, jer imate bar jednog takvog. Kod mene je to biologičarka.
Kad kažem ''prezahtevno'' onda mislim na to da njoj nije dovoljno da neko nauči iz sveske i iz knjige već mora da savršeno vlada gradivom i da potpuno savršeno razume sve što je ona predavala.
Mislim, stvaaarno?! Da li si ti, ženo, normalna???
Izgleda da misli da smo na biološkom fakultetu, a ne u gimnaziji (i to društveni smer!).
Al' dobro, šta da se radi... Moraću da je trpim samo 3 godine :D
Nije to puno haha :D

Sad bi verovatno bilo najlogičnije da vas posavetujem kako da se izborite sa takvom vrstom profesora. A evo, i meni bi baš dobro došao savet, pošto ni ja ne znam...
Ima li neko ideju kako se ponašati kod takvih nastavnika?
Ja nemam pojma. Verovatno ću biologiju učiti kao za fakultet... Više me mama ni ne pita šta učim, zna da je to biologija :'D
A znate šta? Možda sam ja i preuveličala svoj problem. Ako tako mogu da ga nazovem. Mooožda, možda. Ne znam!




Uf, već vidim da mi se ovakvi postovi dopadaju. Dođe mi kao neka nedeljna terapija :)